У Србији се прошле године родило најмање беба још од Другог светског рата. У првих пет месеци ове године родило се 18.306 дечака и девојчица, а у читавој прошлој 65.598, што је 2.706 мање него у 2010. и 4.701 мање него 2009. године.
Број порођаја у Србији смањује се из годину у годину. Статистика показује да је 2006. године рођено 72.000 беба, 2007. око 68.000, а већ прошле готово 3.000 мање. Попис становништва из прошле године први је од средине 20. века који је регистровао мање становника од претходног. Процењује се да је у међупописном периоду 2002–2011. године број становника Србије смањен за 424.000, односно 5,6 одсто. Дошли смо дотле да је број становника у Србији сведен на исти ниво као у јесен 1973. године, односно да смо демографски враћени 39 година уназад.
Иако лекари тврде да је најбоље време за жену да дете роди у 25. години, све мањи број становница Србије одлучује се у тим годинама на материнство. Данас код нас просечна прворотка има 29-30 година, а управо то доприноси све већем броју компликација код рађања првог детета, али и проблему стерилитета. Наиме, организам стари па се већ после 40. године могућност трудноће значајно смањује. Да ли је економска криза или другачији начин живота или нека друга мука натерала жене у Србији да све више прате светски тренд по питању година у којима се рађа прво, а често и једино дете, питање је на које одговор морају дати надлежни који над подацима о броју рођење деце морају и те како да се забрину. Светске статистике показују да свака пета жена у свету одлаже материнство до 35. године. Број жена које прво дете добију између 30. и 39. године удвостручио се у последњих 15 година, а број оних који рађају са 40 и више година порастао је 50 посто.
С друге стране, истраживање Института друштвених наука, које је спроведено на репрезентативном узорку студенткиња Медицинског, Фармацеутског и Факултета политичких наука, показало је да оне желе да имају више од једног детета, да високо вреднују родитељство, али да га не виде без финансијске сигурности и стабилног партнерског односа. Интелектуалке и жене од каријере чешће прекидају трудноћу и ређе се одлучују да имају више од једног детета јер родитељство виде само уз финансијску сигурност, а времена су таква да се она може обезбедити само за једно дете. С друге стране, демографска статистика говори да жене без школске спреме имају 0,7 деце више у односу на жене с факултетом.
Док “старије” девојке добро и дуго процењују када ће се одлучити на родитељство – а за то им је у нашим условима потребно много времена с обзиром да овде управо млади најдуже чекају на посао – све је већи број малолетних мајки. Сваке године око 5.000 девојака старости између 15 и 19 година затрудни, а стотињак се одлучи да роди дете. Свака двадесета девојка, или у просеку по једна у сваком разреду, затрудни у току једне школске године. Стручњаци упозоравају на то да ће се такав тренд не само наставити већ и погоршати. Наиме, старосна граница ступања малолетника у сексуалне односе из годину у годину се смањује, што може довести до озбиљних последица по њихово здравље. Преурањени односи, по статистици Института за јавно здравље “Батут”, довели су до тога да је 2010. године чак 47 девојчица млађих од 15 година родило дете, а 17 је прекинуло трудноћу. У исто време те године 3.359 тинејџерки родило је дете иако још увек иду у средњу школу.
Мада је деце у Србији све мање, наша држава је прва у Европи по броју абортуса. Незванично их је између 150.000 и 200.000 годишње. Да се барем део жена која су решење потражиле у абортусу одлучило да роди дете, Србија данас не би имала најмање беба од Другог светског рата. Јер, економска криза тресе и друге државе па се деца ипак рађају. Тако се у Грчкој и Шпанији рађа 9,8 беба на 1.000 становника, у Аустрији долази 11,5 беба на 1.000 људи. Да се и не помиње Албанија, која је још увек по свим параметрима економије и развоја испод Србије, где се на 1.000 становника рађа 25,2 деце.
Љ. Малешевић
Рађају и с 13 година
Научни сарадник у Етнографском институту САНУ др Јелена Чворовић, која се бави проучавањем Рома, објашњава да већина ромских девојчица почиње сексуално репродуктивни период рано, у браковима који су обично уговорени између породица. Едукација ромских девојчица има низак приоритет: око 76 одсто њих није завршило основну школу и готово 67 одсто испитаница је признало да их је рана удаја спречила да наставе школовање, указује она, додајући да је и морталитет одојчади код њих велик. Чак 77 одсто ромских жена је искусило смрт детета или случај мртворођеног. Велики је број жена које имају и по десет трудноћа у току живота, а деца им умиру током прве године живота. Контрацепцију не користи чак 97 одсто Ромкиња.
Дневник
