Европску унију поново потресају финансије

Европска Комисија још није успела да издвоји око 1,7 милијарди еура за стабилизацију банкарског система Бугарске, а одмах је стигла алармантна вест са супротног краја ЕУ.Централна банка Португалије је била приморана да се састане на ванредном заседању у недељу 13 јула, како би покушала да умири националну и међународну финансијску јавност. Повод је била друга по величини банка Banco Espirito Santo, тачније њена мајчинска организација –Espirito Santo International.Последња није била у стању да изврши плаћања по краткорочним кредитима, што је покренуло “домино ефекат”. Акције банке су опале за 17,24%, после чега је њихова трговина хитно суспендована.[1]

Након што је постао свестан проблема у структурамаEspirito Santo, португалски берзански индекс акција PSI20  је опао на крају ове недеље за 10% – на ниво из октобра 2013. године.[2]Штавише, одјеци кризе дошли су већ и до суда ЕУ у Луксембургу. Управо тамо је намеравало да се упути руководство EspiritoSantoInternationalкако би се заштитило од кредитора.

Међутим, није главна ствар у кредитима и судским процедурама. Ствар је у томе да су нови банкарски проблеми у Португалији изникли за мање од два месеца после изјаве Брисела и Лисабона о успешном завршетку трогодишњег програма међународне финансијске помоћи земљи. Како истичу шефови ЕУ, овај програм вредности 106 милијарди долара помогао је да влада Португала избегне државни дефолт. И одједном, нови рецидив финансијске болести панично оптерећује банкаре у читавој еврозони. Дошло је до “оживљавања сећања на кризу суверених дугова и банкарску кризу из 2011. године” – констатовала је у свом коментару француска агенција АФП. “Европска берза је пропала, а негативно расположење инвеститора се пренело и на САД, а потом и на тржиште акција у Јапану” – овако је ситуацију прокоментарисао Јутака Миура,[3]виши аналитичар компанијеMizuho Securities Co.“Новости из Португалије су освежиле осећај ризика” – потврдили су у Credit Agricole Bank.[4]

И амерички берзански индекси су се пријатељски “потопили” на новостима из Португалије. DowJonesје пао на 0,42%, S&P500 је изгубила око 0,41%, а Nasdaq- 0.52%.[5]У принципу, поклопили су се сви кључни фактори, способни да иницирају финансијску панику у читавој Европи.

Административни савет Banco Espirito Santo је као хитну меру кооптирао нови руководећи банкарски тим.Према оцени Дејвида Вајта, стручњака финансијске компаније Spreadex,“након напорног дана који је обележила паника због португалске банке и потенцијалног “домино-ефекта”, на тржишту је наступио мирнији дан”.[6]

Међутим, еуфорија због спољне стабилизације ситуације није била дугог века. Курс акција банке који као да се био смирио после промена у руководствуBanco Espirito Santo, наставио је да пада за 15%.[7]И овде је време да се подсетимо да се још у мају 2013. године шефBanco Espírito Santo Рикардо Салгадо заједно са Нуну Амаду, руководиоцем још једне водеће банке у ПортугалијиMillennium BCP, обратио отвореним писмом руководству Европске Уније. Они су прогнозе на рачун “домино-ефекта” и расуђивање на тему “ко ће бити следећи после Кипра”, које су се тада чуле из Брисела, назвали “играњем са ватром”. Банкари су изјавили да сама подела еврозоне на “здраво језгро” и “проблематичну периферију” са собом повлачи и  претњу нових потреса, сеје панику међу банкарским клијентима. “Лидери треба да пазе шта говоре. То се може веома лоше завршити” – упозорио је Рикардо Салгадо. И ево сличан крај је по свој прилици наступио – у крајњем случају за саму Banco Espirito Santo. Али чак и тадашњи шеф Еврогрупе Жерон Диселблум је искрено упозорио “проблематичне земље”: “Разаберите се са тим док нисте дошли у невољу. Ојачајте банке, сведите билансе и запамтите, уколико банка доживи непријатности, тешко ћете чути одговор: “Ми ћемо доћи и решити ваше проблеме”…

Међутим, финансијска ситуација у Европи се не погоршава само због Португалије, већ и због проблема у Немачкој – локомотиви европске привреде. Према подацима локалног економског института ZEW, један од кључних показатеља финансијске стабилности – индекс инвестиционог поверења – пао је у Немачкој у јулу до минималног показатеља, рачунајући од октобра 2012. године. На то се “наметнуо” и пад индустријске производње у еврозони који је забележила у мају агенција Eurostat за 1,1% – што је “угасило” регистровани у априлу раст од 0,7%. Међу појединим земљама пад индустријске производње је регистрован како у “проблематичној” Португалији (-3,6%), тако и у Француској (-1,3%), па чак и у Немачкој (-1,4%).[8]

Неизвесност на тржишту изазвана проблемима у португалској банци и новим разочаравајућим економским показатељима Немачке и еврозоне који су почели од маја, може бити весник даљег пада поверења” – констатује с тим у вези Кристијан Шулц, стручњак немачке банке Berenberg.[9]

Један од водећих америчких економиста, Кенет Рогоф, професор економије и јавне политике Харвардског универзитета, већ песимистички посматра финансијко-економску политику будуће еврозоне.Према његовим речима, главни проблем огледа се у дуговима: “Огромно дужничко оптерећење обузима земљу у порочни круг. Необично високи државни и приватни дугови ограничавају могућност земље и неоспорно су повезани са успоравањем раста, што са своје стране отежава “бег” из дужничког чвора”. Према Рогофовом мишљењу “дошло је време да се преговара о отпису дужничког оптерећења за читаву периферију еврозоне”.[10]

Шта уопште рећи за Србију и друге земље-кандидате. Европских милијарди за њих очигледно недостаје…