Након што су за викенд изабрали пољског премијера Доналда Туска за новог председника Европског савета, премијери земаља чланица у заједничкој су изјави објавили како су “економски подаци потврдили да је опоравак, посебно у еврозони, слаб, инфлација изузетно ниска, а незапосленост неприхватљиво висока”.
То је политичко признање на највишем европском нивоу проблема на који економски аналитичари упозоравају већ неко време: Европи прети ново потонуће у кризу и рецесију.
Већ ове јесени видеће се какву ће фискалну политику водити Жан Клод Јункер с новом Европском комисијом и хоће ли Ангела Меркел попустити притисцима Француске и Италије за лабавију фискалну политику на нивоу ЕУ, поготово сада када се види да ни снажна немачка економија није имуна на проблеме. Како је и упозорио при представљању извештаја о економским кретањима у ЕУ на пролеће тадашњи повереник, Оли Рен, “најгоре је можда иза нас”, али опоравак привреде на нивоу целе Уније толико је крхак да се не може рећи да је криза готова.
Изненађујући пад БДП-а у Немачкој у другом кварталу ове године, колико код мален био, уз пад економије Италије и стагнацију француске привреде вратили су страх у ЕУ од повратка рецесије и кризе у еврозони за коју се само пре три месеца мислило да је иза њих.
Ове три државе заједно чине више од две трећине економије еврозоне и то је разлог зашто су негативни резултати објављени о августу изазвали тако велик страх. Ти су подаци стигли и у политички незгодном тренутку, када ЕУ довршава институционалну транзицију и одређује приоритете и смер којим ће се кретати у следећих пет година.
Тако су се још једном на супротстављеним странама нашли Немачка, која инсистира на поштовању строгих правила фискалне дисциплине које спроводи Европска комисија, те Француска и Италија, које захтевају да се та политика олабави и допусти већа задуженост како би се инвестирало у подстицање раста.
Немачки БДП пао је само 0,2 одсто и очекује се да ће у следећем кварталу расти. За саму Немачку, то и није нека алармантна вест, посебно ако се зна да та држава бележи рекордно ниску незапосленост и улази у фазу повећања плаћа. Међутим, ако немачка привреда изгуби дах, то ће се осетити у свим другим државама ЕУ и шире.
У Француској је дошло до стагнације, што је владу натерало да снизи привредне прогнозе за ову годину те сада уместо раста БДП-а од 1 одсто предвиђа скромних 0,5 посто на годишњој разини. “С нултом стопом раста у другом кварталу, дакле стагнацијом, наша државна економија се успорава и неће постићи раст од 1 одсто како је предвиђено пре три месеца”, рекао је француски министар финансија Мишел Сапен.
Аналитичари су критиковали Француску због спорости у спровођењу реформи и сматрају да због тога нису створени ни прави услови за одржив раст и отварање нових радних места. Француска би тако могла да има дефицит од 4 одсто БДП-а и тиме пропустити остварење циља из поступка прекомерног дефицита ове године, како је тражила ЕУ. Зато се многе друге државе, које такође имају проблема с дефицитом, а међу њима је и Хрватска, надају да ће Европска комисија бити блажа и имати више разумевања ако не испуне задате критерије. У просеку, привреда еврозоне је стагнирала без обзира на пад у Немачкој. Марио Драги, шеф Европске централне банке, упозорио је да је проблем недостатак реформи, а не фискална политика. Иако су камате ове централне банке ниже него икада пре, чини се да новац за улагања до крајњих корисника долази тешко.
“Ако младим људима који желе покренути неки бизнис за то треба осам до девет месеци, то сигурно није проблем фискалне политике”, поручио је Драги. Проблеми у еврозони имају утиецаја и изван ње. Стога и у Великој Британији, иако нису њен део, страхују да би нова криза или рецесија еврозоне могла угрозити одржив раст који они већ бележе. Еврозона је, наиме, главни трговински партнер Велике Британије.
Угледни Економист упозорава како је уверење да је криза у еврозони завршила била илузија, а као озбиљан проблем детектира и недостатак храбрих политичара који би спровели тешке реформе. Да би се видело како ће завршити ова година у европској економији, треба причекати, али главна је бојазан да би ситуација у Украјини и утицај санкција које је ЕУ увела Русији могли додатно отежати ситуацију.
Јутарњи лист
