Увођење на Кипру на инсистирање Еврокомисије ограничења на кретање капитала у земљи и ван ње шокирало је међународни финансијски свет више него порез на банкарске депозите. На удару су се нашле две «свете животиње» савремене Европе – слобода тржишта капитала и идеали евроинтеграције, – каже посматрач Петар Искендеров.

Међународна агенција пословних вести Bloomberg замишља како би то могло да изгледа у оквиру једне земље: Први пут у историјату јединственог валутног савеза земља, која користи евро, уводи ограничења за кретање капитала чак унутар савеза. То је као да је Калифорнија забранила грађанима да шаљу новац у Аризону.

Председник финансијске компаније Fulcrum Asset Managemen, бивши шеф оделења светске економиске банке Goldman Sachs Гевин Девис истиче појаву у оквиру формално јединствене еврозоне као два евра. Један се налази на рачунима у Немачкој и другим успешним земљама ЕУ, те не потпада под нека ограничења. Други стоји на кипарским рачунима фактички блокиран. Ограничења на кретање капитала ће природно повући за собом распад јединственог европског тржишта рада. Према речима Девиса, ако људи не могу да слободно располажу својим капиталом, они не могу да слободно пређу у друге земље да би нашли боље запосљење. Тако нестаје јединствено тржиште рада.

Узгред речено, пре годину дана је распад јединствене валуте на новчанице «равноправније» и «мање равноправне» могла да иницира Грчка. Финансијски аналитичари су саветовали да се отараси новчаница, чија серија почиње са YU, – сведочанство грчке емисије. Један од сценарија контролираног дефолта Грчке је предлагао блокирање оптицаја таквих новчаница. Међутим, професор руске финансијске академије Борис Рубцов у разговору са Гласом Русије позива на уздржаније процене акција финансијских власти ЕУ.

С једне стране, чланство у еврозони резултира извесним обавезема за земљу. С друге стране, као што се види, чланство у еврозони је водило томе да је Грчкој била пружена битна помоћ од стране других чланица еврозоне.

Иначе, увек је постојало искушење решавати економске проблеме мерама ограничавања. Рецимо, у Совјетском Савезу пре распада постојали су не само бонови, већ и «визит-карте потрошача» одређеног града – које су омогућавале да се дефицитарна роба не продаје представницима других градова. Међутим, совјетску економију нико није називо тржишном – за разлику од данашње еврозоне, где, изгледа, постаје све сложеније и ризичније дозначивати новац из једне земље у другу. Нови председник Еврогрупе Јерун Дијселблум већ је ставио на знање да план реструктуризације кипарских банки могао би да постане шаблон за спас.

– Криза, која је прешла из Грчке на Кипар услед опширне куповине од стране кипарских банки грчких дуговских обавеза, реанимирала је питање о превентивном изласку или извођењу неке проблематичне земље из еврозоне. Нобеловац, амерички економиста Пол Кругман предлаже да се ова опција примени према Кипру. Сматрам да излазак из еврозоне је данас правилно решење, – тако је приказао ситуацију Пол Кругман.

Било како било, очигледно је да такви методи решавања проблема неће осигурати стабилност ни за еврозону, ни за светски финансијски систем.