СРЦЕ Европе успева још да куца уједначеним ритмом, али прете му потреси са периферије Старог континента. Изборни резултати у Пољској, Шпанији, Британији и Финској, долили су уље на ватру евроскептицизма који све више “нагриза” Брисел.
Из старог језгра уједињене Европе, Немачке, Холандије, Белгије, Луксембурга шире се тежње ка даљем збијању европских редова. Али, већ у Паризу, који уз Берлин чини осовину ЕУ, на делу су дисонантни тонови. Влада у Паризу је за јачање европских веза, али десничарски, све гласнији, Национални фронт заговара управо супротно.
Евроскептицизам постаје заштитни знак не само десничара, већ и левичара. Најизразитији примери су Грчка и Британија, чије владе, иако са супротних усмерења, у евроскептицизму постижу хармонију. Над Атином константно виси мач банкрота и напуштања еврозоне, уз несагледиве последице по целу зону евра. С друге стране, Британија најавом референдума о (не)останку острва у ЕУ, и претњом да ће напустити Унију уколико Брисел не удовољни захтевима Лондона за реформе ЕУ, љуља саме темеље породичне куће 28-члане фамилије.
У Мађарској су десно оријентисани евроскептици догурали до карактерисања председника Европске комисије као “диктатора”. Неочекивана победа евроскептичног конзервативца Анджеја Дуде на председничким изборима у Пољској утрла је пут могућем тријумфу његових истомишљеника на јесен, на општим изборима у највећој источноевропској економији.
Ни све популарнији левичари у Шпанији и Португалији нису мање критични према Бриселу, јачајући притисак на конзервативне заговорнике европског јединства. Чак је и у Финској у владу ушла партија критична према Бриселу.
Са свих страна окружен евроскептицизмом, Берлин жури да са Паризом ојача осовину, пре избора у Француској 2017. године, када би евентуална победа десничара могла да зада коначни ударац Европи какву знамо у последњих шест деценија. У медије је “процурио” план немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Франсоа Оланда за предстојећи Самит ЕУ у јуну о јачању сарадње међу земљама еврозоне, уз јасно стављање до знања Британцима да нема говора о изменама постојећих уговора ЕУ.
ИСКРЕ НА СВЕ СТРАНЕ
У самом Бриселу, Европска комисија (ЕК) покушава да се одупре негативним трендовима, без видљивијих успеха. Планови за инвестиције који би требало да отворе нова радна места недовољно су мотивишући, посебно за југ континента који плива у кризи. Покушај ЕК да равномерније распореди прилив избеглица који у потрази за бољим животим не хају за турбуленције у Унији, наилази на оштар отпор, посебно богатијих чланица “братства”. Чак и преговори о слободној трговини са САД тапкају у месту, посебно због скепсе Немаца.
Гордијев чвор у Бриселу, како наводи немачки Дојче веле, тешко би разрешио и свеопшти референдум о ЕУ:
– Британци желе мање Европе. Они сматрају да им није потребна ЕУ. Пољаци и Шпанци профитирају од ЕУ, јер њихове економије поново расту, али народ је фрустриран Европом. Јужне чланице траже већу солидарност од Немачке, заједничко избављање из дугова, и у суштини, више новца. Али Немци нису спремни за то – закључује Дојче веле.
Савезници са друге стране Атлантика, у САД сагледавају европске невоље и – последице. Дневник “Њујорк тајмс” наводи да би излазак Британије или Грчке из европских интеграција био додатни ударац за ЕУ, и Немачку.
– Немачка доминација ЕУ била би још видљивија, што би шкодило Берлину, а губитак британског доприноса буџету коштао би много и Немачку и Француску, које би морале да плаћају више. Са Украјином у позадини и ширим питањем у вези са Русијом, британски или грчки излазак имао би геополитичке последице – истиче лист.
Америчка приватна обавештајна компанија “Стратфор” констатује растућу фрагментацију Европе и процењује да криза у ЕУ води корак даље од разговора о плаћању, ка стварању одрживе ЕУ “у којој Немачка можда неће моћи да извози све што жели, али ће морати да прихвати ограничења свом напретку у односу на партнере”.
Дубравка Савић, Новости
