Избори за Европски парламент који су карактеристични из више аспеката, представљају завршетак бучног изборног пролећа – које је почело са Србијом. А ако овоме додамо и бирачко дејство у Украјини, мозаик гласања ће бити још колоритнији и умногоме парадоксалан, но ипак је у стању да одреди главне правце европске политике неколико година унапред. И управо би политичари и грађани Србије требали у првом реду да осмотре нове реалности које се појављују пред нашим очима.
Главни победник парламентарних избора у ЕУ постао је један субјект светске политике, а то је “колективни еуроскептик”. Наметљива тежња одређених кругова у ЕУ да по сваку цену одвоји Украјину од Русије, пред нашим очима подрива ионако крхке темеље општеевропске економске и политичке стабилности. Та околност постала је један од главних фактора успеха националистичких изолационистичких снага на изборима за Европски парламент. Међутим, управо органи власти ЕУ формирани у резултату ових избора мораће непосредно да се суоче са “тривијалношћу” украјинске кризе, коју су створили њихови претходници.
Убедљив успех милијардера Петра Порошенка у првом изборном кругу у Украјини, скупа са значајним јачањем у европском парламенту крајње десничарских и евроскептичких снага, креирају нови распоред како у самој ЕУ, тако и по линији узајамних односа Брисела, Кијева и Москве. Ако је на украјинској политичкој сцени дошло до одређене консолидације не толико око политичара, колико око представника успешних пословних кругова – то ће у новом сазиву Европског парламента доћи до јачања унутрашње конфронтације. Ова околност објективно слаби ефикасност политике Брисела, па тако и по питању Украјине.
“Европска политика се од данашњег дана променила” – сугерише Дору Франтеску, политички директор посматрачке мисијеVoteWatchEuropeу Бриселу.[1]Сличну изјаву, по “свежем трагу”, дао је рано јутром у понедељак 16. маја и одлазећи председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо: “За нас је наступио тренутак да седнемо сви заједно како би одредили куда даље треба да крене ЕУ. Они који прибегавају протестном гласању или уопште нису гласали, треба да добију одговор у виду политичких мера ради економског раста, стварања нових радних места посредством истински демократских дебата”.
Барозо је позвао европске лидере различитих нивоа да узму у обзир резултате избора за Европски парламент и да се ти резултати “одразе” и у њиховој делатности.[2]А већ премијер Француске Мануел Валс отворено је резултате евроизбора, а посебно француског “Националног фронта”, назвао “политичким земљотресом”.[3]
У чему се састоји главна опасност новог распореда снага у Европском парламенту за бирократију из Брисела и ту саму Европску комисију? Упркос чињеници да су традиционалисти заједно са конзервативцима и социјал-демократама добили укупно 70% гласова, улога такозване “златне акције” може утицати на евроскептике и крајње десничаре. Међу њима је француски “Национални фронт” Мари Ле Пен добио успех без преседана (прелиминарно добила 25%) и Партија независности Најџела Фараџа из Велике Британије (око 28%). Обе партије су први пут у историји претекле све традиционалне националне партије. Међутим, списак земаља где су евроскептици озбиљно стеснили “традиционалисте”, не ограничава се на Француску и Велику Британију. У Немачкој је “Алтернатива за Германију” добила 7% гласова, више него што је освојила на парламентарним изборима 2013. године. У Италији су евроскептици из “Покрета пет звездица” заузели друго место са 22% гласова. Националистичка Аустријска Партија слободе освојила је треће место у земљи са 19,5%, дупло увеличавши представништво у Европском парламенту. А у Грчкој је лево-радикална партија коалиције СИРИЗ заузела прво место са 26% гласова, претекавши и “Нову демократију” и социјалисте из ПАСОК-а. Ако овоме додамо и 9% гласова за крајње десну партију “Златна зора” – испада да је више од трећине грчких бирача индикативно отказало поверење традиционалном партијско-блоковском систему.[4]
Треба имати у виду да је завршетак избора за Европски парламент – само први корак на путу обнове органа ЕУ.Предстоји жестока борба за једно од кључних места извршне власти – за место председника Европске комисије, које је од 2004. године у два мандата вршио Португалац Барозо.Промењени распоред снага у Европском парламенту омогућиће и Европској народној партији и социјалистима да једни другима блокирају кандидатуру, што објективно слаби позицију два главна претендента – бившег премијера Луксембурга, екс председника Еврогрупе, “народњака” Жан- Клода Јункера и председника садашњег Европарламента социјал-демократе Мартина Шулца.
Судећи по доступним информацијама, могли би рећи да овај ћорсокак пре свега одговара Немачкој. Уколико кандидатуре Јункера и Шулца буду узајамно блокиране – биће потребан трећи кандидат. Према расположивим информацијама то треће лице може бити креатура Берлина, који тежи да под своју контролу преузме Еврокомисију као кључни орган извршне власти, која је између осталог надлежна и за финансијкса питања. Није тајна да кључна линија супротстављености у данашњој ЕУ пролази линијом између Берлина и Европске централне банке. Немачки талац на челу Европске комисије омогућио би властима и пословним круговима у Немачкој да радикално промене однос снага у своју корист.
Поред тога важно је истаћи да избори за Европски парламент традиционално представљају мерило расположења унутар ове или оне земље. И уколико за “Национални фронт” гласа четвртина гласача на наредним општим изборима у Француској, а за Партију независности Велике Британије гласа трећина учесника на изборима за британски парламент – то ће за теорију и праксу евроинтеграција имати још драматичније последице. “Шта ће урадити британски премијер Камерон ако Фараџ добије сваки трећи глас? Он ће тада морати да промени своју политику” – констатује Герт Вилдерс, лидер Холанске партије слободе.
Да ли ЕУ захваћена оваквим расположењима може решити такве уистину важне проблеме као што су стабилизација прилика у Украјини, опоравак партнерства са Русијом и изградња кохеретне политике на Балкану? Веома тешко. У сваком случају, анкета рејтинг агенцијеFitchје показала да 80% водећих светских стручњака сматра да ће ситуација у Украјини остати високоризична за европско тржиште током следећих 12 месеци.[5]Тако да су главне еуробитке тек пред нама.
