Евростат је издао саопштење о издатим првим дозволама за боравак становника (миграната) из трећих земаља у ЕУ у 2018. Податке треба узети са резервом из више разлога, а навешћемо за пример два: (1) тромесечни сезонски одласци на рад не значе трајно исељавање (на пример у летњој сезони у Хрватску; (2) земља која је издала дозволу не мора да буде и земља у којој се живи и ради, попут издавања дозвола у Словенији за рад у Аустрији или Немачкој.
Како било, Србија (без података за КиМ) је са 52.049 издатих дозвола била на 15 месту, упоредива са Пакистаном, БиХ, Ираком и Нигеријом. Рекло би се у правом друштву.
Забрињавајући је тренд наглог раста броја дозвола за становнике Србије, са 25 хиљада у 2014. на 52 хиљаде у 2018. У свим земљама и на КиМ, које се називају Западним Балканом, дошло је до великог пораста исељавања у 2018. у односу на 2017. Највећи релативан пораст у односу на 2017 имала је Босна и Херцеговина (+47,8%), следи Косово и Метохија (+44,5%) испред Србије без КиМ (+32,9%), Црне Горе (+25,5%) док је Албанија имала најмањи релативан пораст од 20,6%. Из Албаније се већ толико становништва у претходних тридесетак година иселило да је све мање могућ даљи раст годишњег броја исељеника.
У овом периоду од 11 година највише дозвола за боравак у земљама ЕУ добили су становници Албаније (622 хиљаде), па Србије без КиМ (336 хиљада), БиХ (248 хиљада) и КиМ (216 хиљада).
Временска дужина дозвола за становнике Србије готово да је идентична просечним за све који траже дозволу за боравак у ЕУ. Овај податак нам не пружа никакву додатну информацију, сем да видимо специфичности других земаља. На пример, становници Белорусије имају убедљиво најмањи удео дозвола издатих на више од годину дана, а становници Алжира добијају релативно највише ових најдужих дозвола.
Да би се испратила динамика добијања дозвола за становнике Србије по земљама ЕУ треба објединити 374 табеле (број земаља ЕУ проширен за Швајцарску, Норвешку и Исланд, помножен са бројем година). Немачка (86 хиљада), Аустрија (45) и Италија (42) издале су највише дозвола у претходних 11 година али су у 2018, након Немачке на друго и треће место доспеле бивше југословенске републике Словенија и Хрватска. Италија је након 2008 нагло изгубила на релативном значају па је овде нејасно да ли је то због економске кризе у којој се налази, или се највећи део Албанаца из Прешева и Бујановца већ тада у њу иселио.
Када се подацима за ЕУ додају и подаци о боравишним дозволама у Швајцарској, Норвешкој, Исланду и Лихенштајну у 2018 је 54.649 становника Србије без КиМ из ње отишло најмање на три месеца, а 355 хиљада од 2008.
Пошто је попис становника био 2011, од 2012 је у просеку годишње дозволу за боравак у овим земљама добијало по 35 хиљада становника Србије док је до те године то било 27,4 хиљада годишње.
