Еврозона биће суочена са економском катастрофом, уколико финансијски јаче државе и централна банка не преузму део дужничког терета, упозорили су економисти.
“Верујемо да Европа месечари према катастрофи несагледивих размера , осећај да се домино коцкице руше једна за другом, мора бити промењен”, наводи се у извештају Инстита за нова економска размишљања ког подржава познати милијардер Џорџ Сорош.
Политичари морају да реше два одвојена проблема, наслеђене трошкове „од почетка мањкаве конструкције” еврозоне и да исправи структуру самог блока, поручују економисти.
Њихова препорука је, између осталог, да се део дуга региона прогласи заједничким, чему се Немачка опире, и да се створи наднационална финансијска институција, која би имала власт над националним регулаторним телима.
Економисти, такође, позивају Европску централну банку да постане зајмодавац у крајњој нужди државама које испуњавају буџетске циљеве, или да ту улогу додели сталном кризном фонду регије, Европском стабилизацијском механизму (ЕСМ), и да му одобри банкарску лиценцу.
Централна европска банка се досад снажно противила обема опцијама, међутим , Новотни је рекао да има аргумената за давање банкарске лиценце ЕСМ-у како би му се повећали капацитети.
Новотнијев коментар је схваћен као знак да је криза еврозоне ушла у опасну нову фазу, с обзиром да је све вероватније да ће Шпанија морати да затражи целокупан пакет међународне помоци, а не само за спасавање банака.
Поново забрињава и Грчка, јер све је јасније да неце усуспети да оствари циљеве договорене када су јој одобрена два пакета међународне помоци, што би је могло навести на пут ка напуштању еврозоне.
Иако су челници препознали европску потребу за колективним одговором, ИНЕТ поручује да се досада нису успели договорити око плана који би деловао уверљиво улагачима на тржиштима.
“Договори европских челника на два самита последњих месеци нису отишли довољно далеко”, поручује ИНЕТ.
Као што би требало да прогласе део дугова узајамним, при чему би ЕЦБ требало да се обавеже на веће куповине државних дугова, земље са фискалним суфицитом требале би да помогну, поручује ИНЕТ.
Међутим, сваки даљни корак према подели терета државних дугова вероватно би наишао на оштар отпор Берлина, који је највећи донатор постојећим кризним фондовима еврозоне и који ће бити суочен са тешким ударцем, ако Атина не Испуни своје дужничке обвезе.
Банкрот Грчке, о коме медији све више пишу, након најаве да ММФ и земље Европске уније овој земљи не одобре даље кредите, коштао би Немачку 83 милијарде евра
СЕЕБИЗ, ИНЕТ
