Никос Арванитес, АТИНА
Светска банка је снизила прогнозу раста светске привреде у 2012. години са 3,6 на 2,5 одсто и упозорила да би криза могла да буде интезивнија него 2008. године. Грчки министар финансија Венизелос рачуна да ће се доћи до “компромиса” измедју владе Грчке и страних банака као поверилаца приватног дуга
На глобалном плану ојачао је страх од продубљивања и продужавања рецесије у ЕУ-Европи али и у САД на неколико година.
Хаос у еврозони
Упозоравајућа је оцена председника Савета министара финансија Европске уније Жан-Клод Јункера који каже:
“Еврозона је на рубу техничке рецесије”, која означава два узастопна квартала пада бруто домаћег производа. Нобеловац Џозеф Штиглиц о стању у Европи и еврозони упозорава:
“Пред европским земљама је врло тешка година. Збивања у еврозони имаће утицај и на остатак света, посебно на САД. Европске земље морају подстаћи економски раст. Уколико то не учине, последице ће бити врло озбиљне. Чини ми се да лидери еврозоне не схватају шта морају да учине”.
Амерички економски експерт Роберт Гутман напомиње:
“Два најопаснија експлозива су неуређени државни банкрот Грчке и шест-седам одсто камате на италијанске и шпанске државне обвезнице, ако у току ове године не буду пронађена средства против тога“.
Грчку очекује банкрот али ће он, највероватније, бити контролисан, прогнозира америчка агенција за кредитне рејтинге Фич.
“То ће се десити. Грчка није платежно способна, што значи да је очекује банкрот”, рекао је Едвард Паркер, директор одељења Фича за рејтинге европских земаља, Блиског истока и Африке. Председник Европске централне банке, Марио Драги дао је озбиљну процену кризе у евро зони:
“Ми сму у врло озбиљној ситуацији и не треба да то прикривамо сами од себе”.
Дејвид Липтон први заменик извршног директора Међународног монетарног фонда (ММФ), каже да “темпо економских активности на глобалном нивоу успорава, а ризици по Европу и свет су велики”.
Умерени оптимизам Немаца
Упозорења о спорој рехабилитаацији светске економије и пре свега финансија ЕУ, даје и Светска банка. Светска банка је снизила прогнозу раста светске привреде у 2012. години са 3,6 на 2,5 одсто и упозорила да би криза могла да буде интезивнија него 2008. године.
“Еврозона је на рубу техничке рецесије”, која означава два узастопна квартала пада бруто домаћег производа. Нобеловац Џозеф Штиглиц о стању у Европи и еврозони упозорава:
“Пред европским земљама је врло тешка година. Збивања у еврозони имаће утицај и на остатак света, посебно на САД. Европске земље морају подстаћи економски раст. Уколико то не учине, последице ће бити врло озбиљне. Чини ми се да лидери еврозоне не схватају шта морају да учине”.
Амерички економски експерт Роберт Гутман напомиње:
“Два најопаснија експлозива су неуређени државни банкрот Грчке и шест-седам одсто камате на италијанске и шпанске државне обвезнице, ако у току ове године не буду пронађена средства против тога“.
Грчку очекује банкрот али ће он, највероватније, бити контролисан, прогнозира америчка агенција за кредитне рејтинге Фич.
“То ће се десити. Грчка није платежно способна, што значи да је очекује банкрот”, рекао је Едвард Паркер, директор одељења Фича за рејтинге европских земаља, Блиског истока и Африке. Председник Европске централне банке, Марио Драги дао је озбиљну процену кризе у евро зони:
“Ми сму у врло озбиљној ситуацији и не треба да то прикривамо сами од себе”.
Дејвид Липтон први заменик извршног директора Међународног монетарног фонда (ММФ), каже да “темпо економских активности на глобалном нивоу успорава, а ризици по Европу и свет су велики”.
Умерени оптимизам Немаца
Упозорења о спорој рехабилитаацији светске економије и пре свега финансија ЕУ, даје и Светска банка. Светска банка је снизила прогнозу раста светске привреде у 2012. години са 3,6 на 2,5 одсто и упозорила да би криза могла да буде интезивнија него 2008. године.
Грчки министар финансија Венизелос рачуна да ће се доћи до “компромиса” измедју владе Грчке и страних банака као поверилаца приватног дуга већег од 200 милијарди евра у висини интереса-камате. Венизелос је у грчком парламенту рекао да је после чекања од неколико недеља, ”Грчка добила зелено светло да ММФ-у поднесе захтев за почетак процедуре за одобравање новог програма”. Немачка је спремана да помогне Грчкој да би спасила еврозону од “домино-ефекта” али истовремено размишља и разрадјује алтеративне сценарије за могући “контролисани” банкрот Грчке.
Интереси изнад солидарности
Као доказ великог интересовања Немачке јавности за Грчку, наводе се и разне анкете. По извештају Ројтерса, Немачки институт за испитивање јавног мњења “Инфратест димап” је на основу своје анкете дошао да закључка да 46 одсто становника Немачке сматра да државе еврозоне не треба да наставе да помажу Грчкој да би стабилизовали евро, што је за седам одсто мање у односу на октобар, када је тог мишљења било 53 одсто испитаника. Подршка Немаца Грчкој је у благом успону. Број оних који сматрају да Грчкој и даље треба да се помаже порастао је на 46 одсто са ранијих 42 одсто. Друга опција је да Грчку не треба подржати и да је треба „пустити низ воду” и преуредити еврозону. Једно од таквих истраживања је из немачког института за социјална истраживања “Форса” који је у септембру 2011. године спровео анкету која је показала да је 80 одсто Немаца против личног доприноса помоћи Грчкој док је за, гласало свега 18 одсто анкетираних.
Очигледно је да је немачка јавност поларизована по питању Грчке, али је једно сигурно – немачка влада је заинтересована из својих разлога и интереса да еврозона помогне Грчку јер тако се штити и немачки интерес у Грчкој омогућавањем куповине грчких ресурса и некретнина где би Немци постали нови власници.
Интереси изнад солидарности
Као доказ великог интересовања Немачке јавности за Грчку, наводе се и разне анкете. По извештају Ројтерса, Немачки институт за испитивање јавног мњења “Инфратест димап” је на основу своје анкете дошао да закључка да 46 одсто становника Немачке сматра да државе еврозоне не треба да наставе да помажу Грчкој да би стабилизовали евро, што је за седам одсто мање у односу на октобар, када је тог мишљења било 53 одсто испитаника. Подршка Немаца Грчкој је у благом успону. Број оних који сматрају да Грчкој и даље треба да се помаже порастао је на 46 одсто са ранијих 42 одсто. Друга опција је да Грчку не треба подржати и да је треба „пустити низ воду” и преуредити еврозону. Једно од таквих истраживања је из немачког института за социјална истраживања “Форса” који је у септембру 2011. године спровео анкету која је показала да је 80 одсто Немаца против личног доприноса помоћи Грчкој док је за, гласало свега 18 одсто анкетираних.
Очигледно је да је немачка јавност поларизована по питању Грчке, али је једно сигурно – немачка влада је заинтересована из својих разлога и интереса да еврозона помогне Грчку јер тако се штити и немачки интерес у Грчкој омогућавањем куповине грчких ресурса и некретнина где би Немци постали нови власници.
Балкан Магазин
