Фанариотска црква је изгубила право да себе зове Православном!

* Са жаљењем можемо да констатујемо да патријарх Вартоломеј I не само да опонаша римског папу, већ се потпуно налази у канџама Америчке администрације и ЦИА, по чијим налозима систематски разбија Православну цркву

* Једна од најневероватнијих ствари, која се никада до сада није догодила у историји Православне цркве, јесте жалосна чињеница да је Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) усвојила резолуцију којом је Руску православну цркву означила као „саучесника у ратним злочинима против човечности, у име Руске Федерације и идеологије Руског света“

* Овде је реч о класичној замени теза. Заправо, у тренутку када превртљиви цариградски патријарх Вартоломеј I који има једва 3000 верника у Константинопољу, док под утицајем Америчке администрације, ЦИА и Римокатоличке цркве чини све да се разори јединство Православне цркве, прст се упире у највећу Православну Цркву на свету – РПЦ, која је једина способна да очува јединство православног света. То уједно представља главни циљ англосаксонско–германског Запада

* Центар за заштиту хришћанског идентитета из Београда апелује на поглаваре свих помесних аутокефалних цркава да дигну глас у заштиту РПЦ као највеће православне цркве у свету и јединог правог ослонца целе православне цркве у данашњем времену                                                                    

__________________________________________________________

           НЕПОБИТНА је чињеница да су наступиле огромне промене у читавом државно-политичком систему данашњег света и да смо сведоци доношења низа катастрофалних и неканонских потеза Цариградског патријарха Вертоломеја I, који све одлуке доноси самовољно и по свом нахођењу (или туђем утицају), а не на Свеправославним саборима као што је била вековна пракса у Православној цркви.

           То је био кључни разлог због чега је самог себе трајно искључио из канонског поретка цркве, и због чега се сматра јеретиком.

           Са жаљењем можемо да констатујемо да патријарх Вартоломеј I не само да опонаша римског папу, већ се потпуно налази у канџама Америчке администрације и ЦИА, по чијим налозима систематски разбија Православну цркву. На тај начин је Цариградска црква изгубила право да се и даље сматра координационим центром православних цркава.

           Очигледно је да су напади добро испланирани и оркестрирани. У првом реду се огледају у доношењу неканоске одлуке о давању аутокефалности тзв. Украјинској православној цркви као расколничкој организацији, што је за последицу имало продубљивање подељености која је довела до крвопролића у тој православној земљи.

           Такође, самовољно и уз помоћ летонских власти, цариградски поглавар укида постојање Архиепископије московске патријаршије у Летонији и на силеџијски начин проглашава своју јурисдикцију, што је резултирало озбиљном фрагментацијом Православне цркве.

           Естонски министар унутрашњих послова Лаури Ланеметс, првобитно је рекао да жели да власт означи Московску патријаршију као „терористичку организацију“, иако је нешто касније ублажио свој вокабулар.

           Исто тако, неки политичари у овој земљи су се залагали за одузимање црквених објеката од Естонске православне цркве, док су други уверавали да се то неће догодити.

           У исто време, према писању сајта  err.ee, представници Министарства унутрашњих послова Естоније су почели да посећују парохије и покушавали да их убеде да напусте јурисдикцију Московске патријаршије и приклоне се Цариграду. Као аргумент су истицали да је Riigikogu, тј. Парламент Естоније, оценио да је Московска патријаршија означена као саучесник руске агресије (раније су користили формулацију – руског тероризма).

           Такође, функционери истог министарства признају да тренутно нема разлога за сумњу да неко од свештеника или парохијана представља безбедносну претњу, мада се изражава забринутост да би то у будућности могло да се догоди. Даље, Министарство је у више наврата истицало да у овом моменту не види претњу од стране Естонске цркве, али подвлачи забринутост да уколико она остане под јурисдикцијом Московске патријаршије, сви сценарији су могући.

           У исто време, Митрополит талински и целе Естоније, Евгеније, означен је као безбедносна претња и био принуђен да напусти земљу у фебруару о. г, јер су државни органи одбили да продуже његову боравишну дозволу.

           Такође, једна од најневероватнијих ствари, која се никада до сада није догодила у историји Православне цркве, јесте жалосна чињеница да је Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) усвојила резолуцију којом је Руску православну цркву означила као „саучесника у ратним злочинима против човечности, у име Руске Федерације и идеологије Руског света“.

           У документу се додаје да ПССЕ „подстиче државе чланице и посматраче Савета Европе, као и Европску унију, да препознају да се Руска православна црква користи као оруђе руског утицаја и пропаганде од стране режима у Кремљу, и нема никакве везе са слободом вероисповести и изражавања која је гарантована чланом 18. Међународне конвенције о грађанским и политичким правима“.

           Подсећамо да је парламентарна скупштина једно од два тела која представљају Савет Европе (СЕ) и чине је 324 посланика из 46 држава.

           После вести о доношењу резолуције Парламентарне скупштине, Владимир Легојда, председник Синодалног одељења Московске патријаршије за односе са друштвом и медијима, рекао је да се Скупштина „разишла са стварношћу и изгледа да њени чланови немају ни основно образовање“ и додао да „Парламентарна скупштина Савета Европе већ неко време егзистира у посебној политичкој реалности, која није претерано повезана са актуелним међународним правом, а понекад и са здравим разумом“.

           Овде је реч о класичној замени теза. Заправо, у тренутку када превртљиви цариградски патријарх Вартоломеј I који има једва 3000 верника у Константинопољу, док под утицајем Америчке администрације, ЦИА и Римокатоличке цркве чини све да се разори јединство Православне цркве, прст се упире у највећу Православну Цркву на свету – РПЦ, која је једина способна да очува јединство православног света. То уједно представља главни циљ англосаксонско-германског Запада.

           Подсећања ради, ПССЕ је 16. априла о. г. подржала пријем тзв. Косова у чланство Савета Европе, најстарије паневропске организације, и позвала Комитет министара да донесе такву одлуку.

           Нацрт Мишљења о захтеву тзв. Косова за чланство, којим се препоручује његов пријем у Савет Европе, на седници у Стразбуру је подржао 131 посланик, док је 29 гласало против.

           Уколико Комитет министара Савета Европе већином гласова подржи тзв. Косово, било би то први пут да се одлука о пријему нове чланице не доноси једногласно, како је то до сада увек био случај у историји ове организације.

           Било би то и први пут да у ову организацију буде примљена територијална јединица која није чланица Уједињених нација и коју нису признале све чланице Савета Европе као државу, већ је прогласила отцепљење од државе која јесте чланица Савета Европе, односно од Републике Србије у овом случају.

           У овоме тренутку се намеће круцијално питање: да ли ПССЕ, као европска институција са урушеним кредибилитетом и дигнитетом, може да доноси тако важне одлуке као што је осуда највеће помесне Православне цркве, коју означава као „саучесника у ратним злочинима против човечности, и то у име Руске Федерације и идеологије Руског света“.

           Исто тако, намеће се и питање да ли та иста европска организација има морално право да у чланство прими територијалну јединицу која није чланица УН и коју нису признале све чланице СЕ?

           Тиме се крше све норме међународног јавног права.

           Праву констатацију у вези са овом европском институцијом дао је Владимир Легојда, председник Синодалног одељења Московске патријаршије за односе са друштвом и медијима, рекавши да се „ПССЕ разишла са стварношћу и да већ неко време егзистира у посебној политичкој релности, која није претерано повезана са актуелним међународним правом, а понекад и са здравим разумом“.

           У том контесту, Центар за заштиту хришћанског идентитета из Београда, упућује НАЈОШТРИЈИ ПРОТЕСТ ПРОТИВ ОДЛУКЕ САВЕТА ЕВРОПЕ ДА СЕ ОПТУЖИ РУСКА ЦРКВА ДА ЈЕ САУЧЕСНИК У РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА.

           Такође: апелује на поглаваре свих помесних аутокефалних цркава да дигну глас у заштиту РПЦ као највеће православне цркве у свету и јединог правог ослонца целе православне цркве у данашњем времену.

                                                                                                                                        Диогенис Д. Валаванидис

                                                                                                                        Председник Центра за заштиту

                                                                                                                  хришћанског идентитета

           Београд, 16. мај 2024.