Београд — Бакарни кровови, олуци, делови споменика,струјни каблови. Дуг је списак онога што се, најчешће под окриљем мрака, нашло на удару све безобзирнијих лопова.
Дрскост лопова нема граница, па новински наслови којима се бележе крађе нагробних плоча и бисти, или бакарног крова са цркава, нису реткост. Штета, коју због тога трпе јавна и комунална предузећа, мери се милионским износима, док грађани остају без телефонских веза, струје или им страдају аутомобили, пише Данас.
Чини се да нема дана да у Србији неко не украде, оштети или отуђи неки кабл или бакарни део, при чему је штета вишеструко већа од добити лопова. И имовина Рударско-топионичарског басена Бор често је на мети ове „мафије“, а недавна крађа високонапонског кабла претила је да се претвори у драму са озбиљним последицама, будући да су директно били угрожени животи 55 рудара и 14 средњошколаца на пракси који су више сати били заробљени у Јами под земљом.
Да се тако нешто више никада не би поновило, менаџмент ове компаније упутио је апел свим релевантним државним институцијама да хитно уведу најстрожу контролу откупа секундарних сировина. Допис, са потписом генералног директора РТБ Бор Благоја Спасковског, упућен је премијеру и министрима у Влади Србије са предлогом да сви прерађивачи отпадних сировина обуставе откуп, као што је то борски комбинат већ учинио. Наводи се, такође, да је пословодство борског комбината спремно да помогне у дефинисању предлога уредбе и мера како би се зауставиле крађе које су почеле да угрожавају и људске животе.
“Крађе имају све организованији и перфиднији облик, а лопови су све безобзирнији. Више не можемо да говоримо о спорадичним случајевима, нити о економској штети коју сваки пут претрпи компанија, иако само кабл украден у Јами, без укалкулисане изгубљене производње, компанију кошта безмало четири милиона динара. Овде је реч о угроженој безбедности запослених. Конкретно, плашим се за животе радника и оних који обезбеђују басенску имовину. Ово што се десило у Јами јесте кап која је прелила чашу и више се не поставља питање да ли ће неко да страда, већ када ће се то десити. То више није наивна ствар, нити нешто што се дешава спорадично. Суочавамо се са нечим што је прерасло у проблем шире друштвене заједнице и зато неизоставно морамо одмах сви да се удружимо, и СУП и тужилаштво и судство, да томе станемо на пут. Зато смо тражили од полиције да испита и наше раднике како би се установило да ли су они умешани у ово” – каже за Бизнис Спасковски.
У најновијој крађи, коју полиција још увек није разрешила, лопови су успели да из енергетског канала извуку 300 метара специјалног кабла који напаја струјом извозни лифт и пумпе за одводњавање Јаме, због чега је могло да дође до потапања рудника. Због тога је стао лифт, у којем је у том тренутку било седам рудара.
“Сама помисао на најгори сценарио, а то је потапање рудника и страдање 55 рудара и четрнаесторо деце, навела нас је да се обратимо влади и укажемо на трагичне последице крађе, које су, на срећу, избегнуте“, додаје Спасковски, наглашавајући да су се лопови толико осилили да више не презају ни од физичког напада на стражаре фирме која обезбеђује имовину борског комбината бакра. Илустрације ради, недавно су у два таква напада повређена двојица стражара. Један је гурнут у стари борски површински коп, а други каменован. Пре извесног времена нападнут је и стражар који обезбеђује вентилациону станицу за допрему ваздуха у Јаму. Да су лопови тада успели у својој намери, могло је да дође до окретања ветрене струје, што би било погубно по рударе јер би се – погушили.
Лопови су се толико осилили да су стражари запрепашћени њиховом дрскошћу, а понекад и непромишљеношћу. Било је случајева да кабл под напоном краду тако што испод њега запале ватру која пробије изолацију, а склопка у трафостаници избаци прекидач. Пошто тада кабл није под напоном, они одсеку парче и побегну. Такође, полиција је проналазила и делове секире која је коришћена приликом пресецања кабла, али и угљенисана тела животиња у трафостаницама. Неретко у крађу крећу трактором, када им терен то омогућава, а за оне „опасније операције“ спремни су чак и да се камелеонски прилагоде процесу рада у кругу РТБ Бор, односно да се обуку као рудари. Тако је рецимо недавно у крађи ухваћена неколицина лопова са рударским шлемовима и лампама. Испоставило се да су „рударску опрему“ купили у једној кинеској продавници. Очигледно им маште не недостаје.
Иако продајом метала неће остварити велику зараду, лопови су спремни чак и да ризикују сопствени живот како би дошли до бакра. Тако је, примера ради, пре пар година С. Ђ. (24) из Бора погинуо у покушају да са зграде Техничког факултета у Бору украде бакарни олук, док је И. Б. из Мајданпека страдао када га је спржила струја док је хтео да украде бакар у борском руднику. У РТБ Бор се надају да ће апел који је отишао на адресу Владе Србије помоћи да се „фантомски отпади“ и црно тржиште секундарних сировина редукују, а тиме и припадници „рициклатора“ остану без тржишта на коме би пласирали свој плен из ноћних похода.
Лек за црно тржиште
“Неопходно је да се евидентирају сви они који нуде метал на продају. Од њих треба тражити да одговарајућом документацијом докажу порекло сировине. Осим тога, држава би морала да забрани извоз секундарних сировина без утврђеног порекла, што би, такође, допринело гашењу црног тржишта” – сматра Благоје Спасковски, генерални директор РТБ Бор. У прилог томе колико је то тржише у Бору развијено сведочи податак да на територији општине има око 70 откупљивача секундарних сировина на црно, па се неретко догађа да борска компанија откупљује отпадни бакар украден из сопственог фабричког круга.
Данас
