Фармацеутске фирме некадашње Западне Немачке су своје нове лекове тестирале на пацијентима из бивше Источне Немачке. Тешко болесни људи нису знали да служе као заморчићи. Источнонемачка држава која се распадала, на тај начин је покушавала да закрпи свој буџет. Жртве тих експеримената давно су заборављене, а тестирани лекови су и данас на тржишту.

Хуберт Брухмилер већ пуне 24 године чува ове капсуле. Године 1989. добио их је од лекара у Магдебургу у бившој Источној Немачкој, где је лечен због проблема са срцем.

Речено му је да је откривен нови лек за његову болест, али он није знао да употреба тог лека још није дозвољена и да је требало да послужи као покусни кунић за његово тестирање.

– То тада нисмо знали. За време терапије, ни болница ни лекари нам о томе ништа нису говорили. Ја сам веровао да сам добио адекватан лек за срце, који је требало да узимам под лекарским надзором – каже Брухмилер.

Фармацеутске фирме из Источне Немачке су своје лекове тестирале на пацијентима у Источној Немачкој без знања пацијената. То је била “нормална пракса” многих великих фирми током 1980-их.

– Очигледно је да особе за тестирање нису тражене у западној, већ у Источној Немачкој. Знало се да тамо нема важне препреке зване непристајање пацијната на тест – каже Арнолд Вац, посланик Бундестага из Демохришћанске странке.

Од тога је профитирала и Источна Немачка. Тестирање пацијената називано је “нематеријални извоз”, а држава је на томе зарадила на десетине милиона марака. О томе није смело да се прича.