Kада је у Румунији масовним протестима грађана оборен диктатор Николае Чаушеску, нове власти су се брзо организовале и у року од неколико дана похапсиле око 20 000 колаборациониста режима, сматрајући их колаборационистима државно-терористичког пројекта диктатуре, пре свега тужилаца, судија, полицајаца и припадника социјалних служби који су трговали малолетном децом.
Пише проф. др Александар Фатић
Они су у режиму транзиционе правде осуђени на дугогодишње затворске казне, а било их је толико да су румунски затвори били претрпани све до пре неколико година. Мој колега, румунски правник Kаталин-Николае Kонстантинеску писао је о томе у књизи о транзиционој правди коју смо Kлаус Бацхманн, Игор Лyубасхенко и ја припремили за Роwман анд Литтлефиелд, пре неколико година.
Предуслов за то био је затварање румунских граница непосредно после смене власти.
Упоредо са тим одузета је имовина свима који су имали користи од режима колаборирајући са диктатором против народа.
Специјалним законима могуће је предвидети да државни тужилац врати сав новац који је примио или примила за време својих мандата, ако се утврди да свој посао није радила у складу са моралним и законским начелима једног демократског друштва. То су огромни новци.
Такође је могуће предвидети да независна контролна тела, Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја, као и Повереник за равноправност, врате сав новац који су примали у виду плата колаборирајући са диктатором.
Сви председници судова који су преносили налоге режима судијама и који нису предузимали законом предвиђене оштре мере према некомпетентним и корумпираним судијама, те који су се правдали “недостатком надлежности” и нису обезбеђивали законитост у раду својих судова морају одмах бити ухапшени и осуђени пред специјалним судовима за политички и правосудни криминал на мандатне дугогодишње казне затвора без могућности помиловања, јер су они структурно уништили правосуђе.
Исто се односи на све тужиоце који су одбацивали кривичне пријаве против мафијаша без савесних провера, а таквих је јако много.
У свакој транзицији, потребно је специјално законодавство и потребни су специјални судови којима се заобилазе редовне процедуре, које су просто непримерене и неприменљиве у државама у којима нема реда ни поретка, у којима криминалци спроводе закон.
Израелске власти су судиле ухваћеним нацистичким зликовцима после рата, и ти су осуђени на смрт.
У Србији данас постоји једно хибридно стање: политички апартхејд, фактички расизам, између припадника владајуће клике с једне стране, и сиромашних грађана и противника режима, с друге стране. Ови други немају никаква права, јер су институције инструмент апартхејда у рукама групе криминалаца на власти, у правосуђу, у социјалним службама, у јавној администрацији.
С друге стране, оно што се дешава може се описати као отворени политички тероризам према грађанима: употребом мафијаша, навијача, свакаквог талога са дна друштва, употребом беливукова, показивањем машина за млевење људског меса на телевизијама, употребом најгоре мадијске пропагандне машинерије гебелсовског типа, режим је створио једно нацистичко, политичко-терористичко стање у друштву, попут оног у Немачкој у време Другог светског рата, у коме су на медијима показивани насмејани логораши у Аушвицу и у Дахау.
Укратко, природа власти одређује начин на који се, после транзиционих промена, према тој власти институционално поступа.
Политички терористи се не третирају као извршиоци класичних кривичних дела, него им се суди пред специјним судовима и по специјалним законима.
Диктаторима се не суди у редовном поступку, него пред специјалним судовима и по посебним законима.
Kолаборационистима диктатора се суди у транзиционим правним механизмима.
О томе су написани томови у правној литератури.
Без денацификације друштва, без заштите друштва од политичког тероризма који је дубински захватио његово ткиво, не може се очекивати демократски раст и развој.
Одржавање референдума којим се омогућава мењање државног устава како се коме свиди, са мањином грађана који гласају, без потребе да референдум буде репрезентативан, што је само значење појма референдума, акт је државно-политичког тероризма и знак безочности власти.
Борба против политичког тероризма не може се одликовати компромисима, а сарадници терориста се не могу игнорисати. Зато је неопходна транзициона правда.
Извор: Социалитас
