Без обзира на то која коалиција буде формирана након избора – то ће бити крхка структура. Лоши су изгледи да ће Ангела Меркел добити јаког и међународно утицајног наследника, процењује уредник у ДW Феликс Штајнер.

Слика је контрадикторна: с једне стране досадна изборна кампања, без узбудљивих дебата и без стварне поларизације између политичких табора, а са друге, бар како сада ствари стоје, неизвестан и узбудљив исход избора као ретко када. Нико наиме, не може да предвиди ко ц́е наследити Ангелу Меркел, нити то које ц́е странке формирати нову владу, наводи.
Канцеларка се не кандидује на овим изборима, што се никада у историји СР Немачке није догодило. Али то не објашњава зашто је ова изборна трка отворена до самог краја. Она све више подсец́а на прошлогодишње америчке председничке изборе, када велики део гласача у суштини није био ни за једног кандидата, пише уредник у Дојче велеу.

Демохришћани (ЦДУ/ЦСУ) са Армином Лашетом и Зелени са Аналеном Бербок већ недељама су у анкетама у константном паду, наводи. Испоставило се да је Олаф Шолц, за кога се дуго мислило да нема шансе, право изненађење овог лета. Он је са својим Социјалдемократама (СПД) престигао Демохришћане, што се није догодило вец́ 15 година, истиче у тексту.

Али, с обзиром на то да чак и те три тренутно најјаче странке имају по око 20 одсто подршке, чини се да то нец́е бити довољно за било какву коалицију коју би, као у последњих 25 година, сачињавале само две странке, каже Штајнер. Традиционална, такозвана „Велика коалиција“ ЦДУ и СПД, одавно није тако велика. Дакле – биће компликовано. Тренутно су могуће четири коалиције састављене од три странке, али ниједна од њих не би била формирана из превелике љубави, додаје.

Подсећањем на то како су пре четири године након избора изгледали преговори о формирању коалиције, може се наслутити како ће то бити и након ових: Демохришћани, Зелени и Либерали (ФДП) тада су недељама преговарали и на крају нису успели да се договоре. Могли би да буду у праву они који су се прошле године кладили да ће се Ангела Меркел за Нову годину и по 17. обратити нацији – не зато што ће одустати од повлачења из политике, вец́ зато што њен наследник до тада још неће бити изабран, наводи Штајнер.

Немци би мирно могли да прихвате да земља неколико месеци функционише без праве владе: запослени у полицији и судству, државне службе, школе и универзитети и даље би радили свој посао; пензионерима и другим корисницима новац би се исплаћивао. Ситуација не може ни да се упореди с прошлогодишњим фијаском у САД. Несумњиво је да би највише патила ЕУ, у којој је сваки напредак без Немачке неизвестан, наводи уредник ДW.

Оно што је, каже, много важније, јесте чињеница да ће, без обзира на то с којом коалицијом и којим канцеларом Немачка изађе из овог мучног процеса – то бити крхка структура. „А шефица или шеф владе имаће посла пре свега код куће, како би је одржали на окупу. Путини, Ердогани, Си Ђинпингови и Бајдени овога света то ће осетити. И Немачкој ће то показати. Лоши су изгледи да ће Ангела Меркел добити јаког и међународно утицајног наследника“, закључује Штајнер.