Беч – Заједничко за компаније „Железара Смедерево” и „Фијат Крајслер аутомобили Србија” (ФЦА) је то што су обе користиле субвенције из буџета, али за званични Брисел ова два случаја нису иста. Док је против српске челичане Европска комисија (ЕК) водила истрагу због државне помоћи, Брисел јавно никада није постављао питање зашто је европској компанији дато толико новца из српског буџета. Ове фирме имају различит третман у ЕК јер су биле кориснице две различите врсте државне помоћи, објашњава за „Политику” Роман Штулнигер, економиста из Бечког института за међународне економске студије.
– Челичана је добила такозвану помоћ за реструктурирање и она може да буде одобрена само једном, док је „Фијат” добио инвестициону државну помоћ, коју може да користи поново. Међутим, та помоћ мора потпуно да буде у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП) и европском регулативом. Брисел је много осетљивији на помоћ намењену за реструктурирање и те случајеве помно прати, зато је и случај „Железаре Смедерево” у Србији пратио с већом пажњом – каже наш саговорник.
Шта то у пракси значи? Да „Железара”, која је до 1. фебруара 2014. године добијала државну помоћ, након доласка кинеског „Хестила” више не може да рачуна на такву врсту дотација из буџета. Јер је и циљ таквих државних интервенција да компанија, коју порески обвезници помажу, након тога стане на своје ноге. Са друге стране ФЦА, који је користио инвестициону помоћ, моћи ће поново да конкурише за њу приликом потписивања новог уговора са Републиком Србијом.
Како „Политика” сазнаје, он је тренутно у припреми, а на чело Комисије за контролу државне помоћи недавно је именован Владимир Антонијевић, који је у Бриселу познат као експерт за ову област, али и за област заштите конкуренције. Он ће имати важну улогу у томе да комплетан износ државне помоћи усклади са ЕУ регулативом.
Према Уговору о заједничком инвестиционом улагању са Владом Србије, уговор са „Фијатом” је још на снази и у њему се наводи да ће трајати све док су обе стране чланови заједничког предузећа. Када је о подстицајима реч, они су уговором орочени. И то не на датум, већ на новчани износ, који се не види, јер није јавно доступан. Ипак, не треба заборавити ни то да је у међувремену избила светска економска криза и да је анекс уговора о формирању заједничке компаније потписан тек крајем 2009. године и да је „Фијат” тек након тога оперативно почео да послује у Србији. Тим анексом, како незванично може да се чује, посао са државом важи до краја децембра 2019. године.
Ранка Миљеновић из „Центра за европске политике” каже да ће, у складу са Законом о државној помоћи и ССП-ом, ова компанија у новом уговору поново моћи да добије државну помоћ, али не у толиком обиму и толиком износу као у првом уговору који је потписан 2008. године. Тај документ није био усклађен са европском регулативом и са ССП-ом и „Фијат” је добио „бога оца”. Србија је у међувремену усвојила и Закон о државној помоћи, према коме је могуће да нека компанија добије такозвану инвестициону помоћ, али у много мањем обиму него што је то било у првом уговору, каже Миљеновићева.
Да ће „Фијат” поново моћи да добије државну помоћ сматра и Роман Штулнигер, економиста из Бечког института за међународне економске студије, али ће та помоћ сада у потпуности морати да буде усклађена са европском регулативом. Такође, правила о додели државне помоћи данас нису иста као пре 10 година. Сада су много стриктнија и ригорознија, каже Штулингер и додаје да примери „Фијата” и „Железаре” не значе да је ЕУ недоследна већ су се у међувремену променила правила. Уз то су и ове две компаније користиле различите врсте држане помоћи
Подсетили смо нашег саговорника да и у Европској унији има примера на које Брисел није реаговао, а један од њих је „Тата стил”. Уочи референдума у Великој Британији из 2016. године, тамошњу економију потресла је вест да се индијски власник повлачи са тржишта, што је довело у питање опстанак 15.000 радних места. Тамошњи државни званичници су истицали како су „Тата стилу” изашли у сусрет и када је реч о јефтинијој струји и повољнијим тарифама. Иако је према европској регулативи то несумњиво државна помоћ, званичне реакције Брисела у том тренутку није било. Неколико месеци касније ЕК је покренула истрагу против Србије.
– Не верујем да иста правила могу другачије да се примењују када је о различитим земљама реч, али знам да ЕК нема исти фокус када су у питању развијене економије и привреде у развоју. Док се, на пример, у развијеним економијама с много већом пажњом прати државно улагање у истраживање и развој, у земљама у транзицији томе се не придаје толики значај, већ је важнија помоћ која је намењена за реструктурирање компанија, јер у економијама које су у развоју има много више таквих случајева. Знате, у реалној политици веће земље чланице имају и већи политички утицај. Не треба сметнути с ума ни осетљив политички тренутак у коме се Велика Британија налазила уочи референдума на коме су грађани гласали да желе да изађу из ЕУ – закључује Штулнигер.
Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс
Фото Л. Адровић
