Фијаско Обаминих демократа

Нову већину у оба дома америчког Конгреса чине републиканци који су на изборима тешко потукли демократе Барака Обаме. Председник је после избора у уторак у великој мери изгубио легитимитет и моћ, што значи да ће му са превладавањем конзервативаца у Представничком дому и Сенату бити веома тешко да влада током последње две године мандата.

Шеф Беле куће раније је казао да је гласање за Конгрес уједно и изјашњавање о његовој политици и, ако је то заиста било тако, онда је Обами послата јасна порука да су грађани незадовољни његовом владавином. Републиканска странка је увећала предност коју је већ уживала у Представничком дому, а сада је освојила и већину у Сенату, који је досад био под контролом Демократске странке.

Конзервативци не само да су победили у традиционално републиканским државама већ и међу бирачима који су на председничким изборима гласали за Обаму.

Како пише „Вашингтон пост”, ова партија је тријумфовала јер је бирање законодаваца успешно представила као референдум о шефу извршне власти, веома непопуларном Обами који према последњим анкетама ужива 38 одсто подршке грађана. Због тога се о њему говори као о немоћном председнику на крају владавине, што је у америчкој политичкој култури познато као феномен „хромог патка”.

„Предуго је ова администрација покушавала да америчком народу говори шта је за њега добро да би онда друге кривила када њена политика није давала резултате”, казао је републикански сенатор из Кентакија Мич Меконел, који ће вероватно постати лидер већинске странке у Сенату. То је веома важна позиција јер ће Меконел одлучивати о дневном реду, па дакле и о шансама да се владини предлози узму у разматрање.

Обама је кажњен између осталог и због тога што је бирачима обећавао да ће допринети сарадњи две доминантне странке, али као председник није проналазио заједнички језик са републиканцима. Због несарадње Конгреса и Беле куће, прошле године су накратко затворене службе федералне владе.

Бирачима се очигледно није допало ни то што је председник земље са стриктном поделом власти заобилазио законодавце када је летос покретао рат против Исламске државе или када је најавио да ће председничком уредбом, а не законом, регулисати положај имиграната без докумената.

Са друге стране, има аргумената да са тако непријатељским Конгресом Обами и не преостаје ништа друго него да користи вето и уредбе да би доносио прогресивне законе и спречио републиканце да оживе неке од назадних идеја попут забране истополних бракова или укидања еколошких такса.

Обама ветом може да блокира републиканске законе, али ће му у том случају бити тешко да у супротстављеном табору пронађе гласове за неке од својих предлога и мера. Док поједини медији предвиђају да ће са оваквим распоредом мандата сигурно доћи до блокаде владе, поједини аналитичари оцењују да ће две гране власти можда ипак сарађивати: Обама је свестан своје непопуларности, а републиканци његовог вета.

И поред тога што је већина најутицајнијих америчких медија либерално усмерена, па према томе на изборима подржава демократе, и „Њујорк тајмс” и „Вашингтон пост” констатују да су се републиканци веома потрудили у кампањи. Пробали су да се приближе популацији која обично или не гласа или бира другу странку.

Тако се на њиховој листи нашла Мија Лав, Афроамериканка чији су родитељи имигранти, која је сада постала прва црна републиканка у Конгресу. У покушају да допру до младих, конзервативци су истакли и Елис Стефаник која је са својих 30 година постала најмлађа конгресменка у историји Америке.

Поврх свега, успели су да донекле „примире” радикално крило своје странке, познато по сексистичким и расистичким коментарима, што је привукло умерено конзервативне бираче.

Ипак, то је и даље странка чији чланови у већини случајева подржавају ношење оружја, смањивање пореза, укидање минималне зараде и дерегулацију Волстрита. Избори су означили почетак краја Обамине владавине, па медији већ анализирају шта резултати значе за претенденте на Белу кућу 2016.

Републиканцима је дата прилика да се покажу или изневере поверење које им је указано због разочараности у Обаму. Они још немају једног кандидата који се истиче, као што демократе имају Хилари Клинтон за коју се процењује да јој дебакл страначких сабораца ипак неће нанети превише штете.

Победа и у трци за гувернере

Осим за чланове Конгреса, одржани су и избори за гувернере појединих савезних држава. Грађани су изгласали републиканце чак и у државама Масачусетс и Мериленд, које уобичајено гласају за демократе, као и у Илиноису одакле је председник Обама.

Међу републиканским политичарима који су се борили за Конгрес велику медијску пажњу привукла је Џони Ернст, која је служила у америчкој војсци у Ираку и која се изјаснила као противница абортуса. Она ће бити сенаторка из Ајове.

Нови распоред мандата у Конгресу

Сенат (сто места)

Републиканци 52 (седам мандата више у односу на претходни сазив)
Демократе 44
Независни 1
Чекају се резултати за преостала места

Представнички дом (435 места)

Републиканци 242 (13 мандата више у односу на претходни сазив)
Демократе 174
Чекају се резултати за преостала места

Излазност

Гласало
75 одсто белих бирача
12 одсто Афроамериканаца
8 одсто Хиспаноамериканаца

60 одсто белаца гласало за републиканце
89 одсто Афроамериканаца гласало за демократе
63 одсто Хиспаноамериканаца гласало за демократе