Две недеље генералног штрајка радника Фијата у Крагујевцу пролази без било каквих коментара представника државе, иако је Влада власник трећине фабрике највећег извозника Србије. Ни речи од свеприсутног председника Србије или било којег од његових министара. За економисту Милана Ковачевића ћутање је знак, али знак да се ништа добро ту неће догодити.
– А шта да кажу? Убеђен сам да они не знају шта да кажу. Иначе, кад се истиче “свеприсутност” председника Александра Вучића, то није сасвим тачно. Он је врло присутан тамо где иде добро, а нема га тамо где су проблеми. Није ту реч само о Фијату, већ уопште.
Али, зар не би ипак требало да се каже нешто?
– Требало би, пре свега, да се огласи генерални директор фабрике у Србији. Можда он има уговорну клаузулу ниских плата, па га штрајк не потреса, можда фабрика има залихе возила па је штрајк опет не погађа. Све је то могуће.
А зашто знамо тако мало о томе шта се заиста догађа у Фијату?
– Зато што је уговор тајна. Од дана потписивања до данас. И сад, имали смо премијера, тог истог Вучића, који је изјавио да је тај уговор штетан, најштетнији уговор који је Србија потписала с неким страним инвеститором. И никоме ништа. Не само да уговор није објављен, него Влада није никога позвала на одговорност за закључење штетног уговора. Знате, кад се говори о томе да је Фијат највећи извозник, то је један пар рукава, а сасвим је другачија слика кад се погледају укупни биланси.
Шта кажу биланси?
– Кажу да је ниво субвенција Фијату већи од добити. Бар у 2015. и 2016. години. Дакле, добити и нема. Ми трошимо милијарде евра на разне донације, отписе плаћања и директне субвенције. Коначно, Фијат није стриктно српски производ јер увози веома много тога у процесу производње. И тако можемо да тапкамо у мраку довека нагађајући шта јесте, а шта није. Истина је у уговору, а Влада тај уговор држи тајном.
Сами смо криви
– Србија се није прославила са субвенцијама страним улагачима. То може у некој земљи да функционише неко време. Али, суштина је у правној сигурности и амбијенту који погодује привреди. А ми то за скоро две деценије транзиције нисмо урадили. Нико нам није крив са стране. Криви смо ми, односно они који нас воде.
Нема другог модела аута. Може ли се десити да Фијат оде и да то потопи јавне финансије земље?
– То су два одвојена питања. Прво, можда и оде. Колико знамо, уговор је орочен на децембар 2018. А то је сутра. Можда они иду и већ знају и српска влада и они да иду, а не знају како да то саопште безболно. Знали бисмо више да видимо уговор. Што се јавних финансија тиче, Фијат не може да их потопи. Већ сам објаснио да наше грађане Фијат кошта ђаво и по. Одласком то нестаје.
Али није овде реч само о Фијату. Имамо 20.000 радника у кооперацијама.
– Е, то јесте проблем. То би била ланчана реакција гашења или удараца за домаће кооперанте и раднике код страних коопераната.
Љ. Ивановић – Вести
