Финансије Карађорђевића – држава, лиферанти и пријеми

Из буџета се издваја око 40 милиона динара за одржавање дворског комплекса. – Тајна колико се зарађује изнајмљивањем простора за свечаности

„Дошли смо да дамо, а не да узимамо”, изјавила је принцеза Катарина Карађорђевић у разговору с новинаром „Политике” пре неколико година. Њен супруг престолонаследник Александар Други Карађорђевић у јавности увек истиче да сам плаћа сопствене трошкове. Да ли грађани Србије финансирају ову породицу?

Истина је да се из буџета за, бар не на имена чланова породице Карађорђевић не издвајају средства. Престолонаследник, нити било ко од чланова његове породице, не прима апанажу од државе. Међутим, држава издваја 40 милиона динара годишње за Фонд „Краљевски двор” чији запослени брину о одржавању дворског комплекса на Дедињу.

Осим тога, ту су и дворски лиферанти који снабдевају Карађорђевиће својим производима у замену добијајући то звање, а известан приход остварује се од изнајмљивања атрактивних дворских простора за пријеме.

На двору престолонаследник је, могло би се рећи, нека врста заштићеног станара, јер је имање конфисковано 1947. године и не зна се да ли ће икада бити враћено династији. Александар Карађорђевић, више пута је у јавности изјављивао да је одузимањем имовине држава на себе преузела одговорност одржавања дворског комплекса који је проглашен за споменик културе. Обавестио је владу да ако му буде враћена имовина, „нашао би начина да је одржава”.

Управо је престолонаследник председник Управног одбора Фонда „Краљев двор”, али не прима накнаду за свој рад, истичу представници двора. Плату не прима ни петнаест чланова Крунског савета, међу којима су Емир Кустурица, Матија Бећковић, Чедомир Антић, Предраг Марковић… Кажу да обично попију кафу и киселу воду на састанцима који одржавају једном у две недеље.

У фонду наглашавају да они брину о представљању дворског комплекса, одржавању зграда, текућим трошковима и зарадама 18 запослених, али да не финансирају породицу Карађорђевић. На крају сваке године фонд је у обавези да упути Министарству културе и информисања детаљан финансијски извештај о наменском трошењу средстава.

Дворски комплекс је само прошле године обишло 40.000 посетилаца.

Поједине агенције организују обилазак дворова по цени од 450 динара, у ову цену укључена је само услуга водича и превоза, јер се улаз у дворски комплекс не наплаћује.

– Осим средстава из буџета, новац прикупљамо из донација. Организоване групе, ђаци, студенти и пензионери бесплатно обилазе двор. Под одређеним условима, дозвољено је издавање просторија Белог двора. Овај приход иде директно фонду – кажу представници двора, не желећи да открију колики приход остварују од донација и евентуалног издавања свечане сале.

Честе пријеме и коктеле који се организују у Белом двору, финансира их „онај у чијој је надлежности гост, у супротном се двор труди да из сопствених средстава обезбеди пристојан дочек гостију и делегација”, кажу у фонду.

У финансијском извештају за прошлу годину, на сајту Агенције за привредне регистре, наведено је да је ова фондација, током 2013. године, остварила приход од 57, 6 милиона динара, али пословала у губитку од седам милиона динара. Претходне године фонд је био у минусу чак 19 милиона динара, а приходовао је 50 милиона динара. То и није много у односу на 2010. годину, када је држава драстично скресала давања за дворски комплекс, па је фонд био у минусу рекордних 30,8 милиона динара.

Министарство културе је од 2005. до 2009. године, на основу Програма и пројекта заштите, очувања, функционисања Дворског комплекса издвојило је 395 милиона динара (2005– 120 милиона динара, 2006 – 135 милиона, а 2007 – 90 милиона, 2008 – 20 милиона динара, а 2009. године – 30 милиона динара). Тај новац је утрошен на поправку крова, хидроизолације Белог двора и дворске цркве, реконструкцију терасе Белог двора, поправку стаза, уређење терена, делимичну поправку воденог огледала, поправка крова жандарске кућице… Док држава није почела да издваја средства за дворски комплекс, од 2001. до 2004. године, породица Карађорђевић уложила је у имање на Дедињу 3,5 милиона евра и то, како истичу, из личних средстава.

Представници Фонда „Краљев двор” нису коментарисали губитке у пословању, већ су, у писаном допису „Политици” навели да буџетска средства апсолутно нису довољна за покривање трошкова. Из тог разлога је број запослених са 56, колико их је било пре седам година, пао на 18 особа које брину о скупоценој уметничкој збирци, одржавању и чишћењу 8.000 квадратних метара стамбеног простора и 135 хектара земљишта прекривеног зеленилом. Зараде запослених такође се финансирају из годишњег буџета фонда.

У последњих неколико месеци у јавност је доспела информација о милионском дугу за струју који има двор. Дуг се уредно исплаћује, кажу у фонду.

– Велики дуг за струју последица је величине Краљевског и Белог двора. Сваки пут када комплекс посети делегација не пали се једна сијалица него десетине њих, како би се представила зграда и уметничка дела у њој. Због сигурности комплекса током целе ноћи су упаљена спољна светла – кажу у фонду.

Дуг према ЕПС-у уредно се исплаћује, као и нови рачуни, а пре две недеље држава је уплатила Карађорђевићима дуг за организацију сахране и преноса моштију чланова краљевске династије. У ту сврху држава је уплатила фонду 3,1 милион динара, подаци су Министарства културе.

Карађорђевићи се финансирају од сопствених прихода у које саветодавна тела ни фонд немају увид. „Претпоставља се” да престолонаследник има британску пензију и да принцеза има фирме које послују у иностранству.

Лиферант поклонио шест аутомобила

Приликом организовања разних пријема двор се ослања на лиферанте. Око стотинак фирми носи ову престижну титулу, па снабдевају двор производима и пружају им услуге. Многи од њих производе, зарад рекламе и могућности коришћења краљевског грба на својим производима, не наплаћују своје услуге. Један од снабдевача, из аутомобилске индустрије каже да је двору поклонио шест аутомобила и тако је добио лиферантску титулу. Списак фирми које снабдевају двор објављен је на порталу краљевске породице и веома је шаролик. Међу лиферантима се налази хрватски трговински ланац „Идеа”, „Кока-Кола”, „Хенкел”, „Мерцедес”, пекаре „Тома” и „Трпковић”… Ту су и нека државна предузећа, између осталих, „Зеленило”, „Србијашуме” и „Железнице Србије”.

Јелена Попадић, Политика

Фото Р. Крстинић