Главни и одговорни уредник недељника “НИН” Милан Ћулибрк вечерас је у “Утиску недеље”, говорећи о позиву председника Србије Александра Вучића да грађани “слободно троше новац”, оценио да је разлог тог позива процена да ћемо имати пад БДП-а у првом кварталу, јер је потрошња грађана смањена.
Милан Ћулибрк је навео како је на недавној седници Савета за раст БДП изнета процена да ћемо у првом кварталу ове године имати пад БДП, јер је смањена потрошња становништва.
„Смањена је зато што је смањена куповна моћ и зато што се грађани плаше од поскупљења и чувају новац за црне дане. Ове године је дефинитивно јасно да ће евентуални раст БДП-а зависити од потрошње становништва. Ако становништво не повећа потрошњу, неће бити раста БДП-а и ако већ саветује грађанима да повећају потрошњу, ја бих молио да он буде жирант грађанима за сваки кеш кредит када дођу у ситуацију да не могу да враћају рате кредита“, рекао је Ћулибрк и оценио да ће се наставити раст каматних стопа.
Говорећи о недавној конференцији за новинаре где је председник Србије на кинеској табли писао о просечној плати, Ћулибрк је истакао да просечна плата у Србији ниједног месеца 2012. године није била 331 евро, већ је била најмања у јануару те године 345 евра, а највећа у децембру те године 411.
„Ово су све званични подаци… Да имам (кинеску) таблу иза себе навео бих да је тада за ту плату из 2012. године, за упола мању, могло да се купи више неких роба него што сада можете да купите за плату“, поручио је Ћулибрк у „Утиску недеље“ на ТВ Нова.
У просеку је за ових десетак година стандард за запослене, како наводи Ћулибрк, повећан за четвртину, али је за пензионере он мањи за пет посто.
„То су званични подаци Министарства финансија. За ових десет година, седам година су пензије реално падале, односно расле су спорије од цена. Када се све сабере и одузме, пензије су сада мање него што су биле пре десет година“, навео је главни и одговорни уредник недељника „НИН“.
Истакао је и да су просечне пензије сада на 42 одсто од просечне плате, док је пре десет година овај однос био 60 одсто.
Ћулибрк је оценио и да су у претходном периоду донете „катастрофалне одлуке“ у домену пољопривреде и додао да нас „тек чекају поскупљења хране и енергената“.
„Када је кренула инфлација Влада Србије је донела одлуку да замрзне цене, али ако погледамо цене тих производа које влада контролише, оне су порасле много више од 16 одсто (колико износи званична инфлација у Србији). То значи да нас неко вуче за нос све време, замрзли смо цене меса, млека, брашна и уља, а када одете у продавницу, видите шта је урађено у међувремену“, закључио је главни и одговорни уредник недељника „НИН“.
Економиста и потпредседник Странке слободе и правде Душан Никезић је говорећи о инфлација навео податак да је за 1.000 динара 2012. године „могло да се купи један хлеб, килограм јунетине, килограм кромпира и лука, млеко, кисела вода, један путер и једна павлака“.
„Данас вам за све то треба 2.400 динара, па се запитајте да ли су вам плате и пензије скочиле 240 одсто. То је одраз онога како живимо данас“, навео је Никезић.
Он је подсетио да су према извештају Републичког завода за статистику, трошкови живота порасли за 16,1 посто и оценио је као „најгоре“ то што они и даље расту, за разлику од Америке и Европе, где су престали да расту у августу и октобру.
Никезић је упозорио да у Србији не постоји могућност да неко на јавном сервису одговори председнику Србије на његове наводе или да на „истој тој табли напише друге цифре“.
Говорећи о Електропривреди Србије, Душан Никезић је оценио да је финансијски и пословни пропаст ЕПС-а „слика и прилика овог режима“.
„То су партијско управљање, исисавање новца кроз коруптивне послове, партијско запошљавање, прекомерно задуживање и препуштање тржишта странцима. Због тога смо дошли до тога да је ЕПС постао наш највећи проблем и оно што нас тек чека је опоравак овог предузећа“, рекао је Никезић и додао:
„Ви сте у систему као што је ЕПС свесно довели Мићу (Миорада) Грчића да обави три важна задатка. Један је да извлачи паре, други да обезбеди ‘капиларне гласове’ и трећи да обезбеди партијско запошљавање… Он за то неће бити кажњен“, рекао је Никезић и додао да је то „системски проблем“.
„Зато они не одустају од ЕПС-а, а сада су променили и статут, а ако га прочитате видећете да се само ‘стеже’ партијско управљање у ЕПС-у, укидају се јавне набавке и забрана отуђења одређене имовине чиме долазимо у опасност да дође до даљег ‘распарчавања’ ЕПС-а“, рекао је још Никезић.
Због свега тога Странка слободе и правде, како је навео Никезић, захтева да се „уведе ванредно стање у сектору енергетике и да се уведе професионално управљање“.
Потпредседник ССП-а је навео и како инфлација у Србији „није дошла због рата у Украјини, него је код нас она почела раније“ и додао је да је за овај раст цена крива ситуација у домену пољопривреде и енергетике.
Никезић је поручио да ако негде треба да се штеди, то је онда државна администрација.
Са Никезићем је сагласан и професор Економског факултета Дејан Шошкић, који је оценио да Србија данас не би била у овој ситуацији са инфлацијом да су биле „добре економске политике у домену пољопривреде и енергетике“.
„Ми смо деценијама и стотинама година имали пољопривредне вишкове и то да у Србији имате притисак инфлације који је већи из домена пољопривредне производње него из дургих домена, то говори да је пољопривреда запуштена и недовољна“, рекао је он у „Утиску недеље“ на ТВ Нова.
Шошкић је упозорио да инфлација из домена хране највише погађа оне са најмањим зарадама.
Слично је и са ситуацијом у енергетици, где је, како је рекао, Србија некада имала „вишкове у производњи струје“ и да сада због неадекватног управљања имамо план да подигнемо цену струје што ће „додатно подгревати инфлацију“.
Говорећи о расту БДП-а, Шошкић је истакао да су стопе раста БДП-а у последњих 10 година биле око 2,27 посто, док је у периоду између 2002. и 2012. Србија имала просечну годишњу стопу раста од 4,44 посто.
„Тих година смо са том стопом раста сустизали земље централне и источне Европе, а стопама у последњих десет година додатно заостајемо и за светом и за овим земљама“, рекао је Шошкић и упозорио да је „наша реалност да од 2007. године имамо раст трговинског дефицита“.
Он је истакао да је знање основни ресурс и да привреда која жели да буде богата и цењена мора да почива на квалитетним знањима.
„Ми смо образовни систем урушили и ово су природне последице“, оценио је професор Економског факултета.
Говорећи о позиву председника Србије да „грађани слободно троше новац“, Шошкић је оценио да то није решење јер је пред нама „година пуна неизвесности“.
„Моја порука грађанима је да највише верују свом личном искуству и да погледају шта се дешава у њиховом окружењу“, рекао је он и додао да грађани у Србији живе „доста скромно и лоше“.
„Ако се деси да имамо позитивну стопу привредног раста, то ће бити успех сам по себи“, закључио је он.
