“Финансијски Мајдан” у Русији и либерална кртица у Централној Банци

“Хладни рат” са Западом обрнуо се у хладан туш за руски финансијски систем, који се још сасвим недавно одмарао на ловорикама под топлим сунцем путинске стабилизације. Ситуација се муњевито одвија. Најгори шпекуланти, као да су се подмладили 20 година, сећају се 1998. године, па није случајно да је за телевизијског хероја 2014. године проглашен брутални физрук Тома – Нагијев.[1] Међутим, ни руским држављанима ни власти сада није до шале. Спољнополитичка напетост нараста већ током године, Запад наставља да оштро појачава системски притисак на Русију.

Не можемо рећи да је РФ до краја 2014. године стигла потпуно неспремна, спроведен је озбиљан рад чији је резултат постало присаједињење Крима. У економском блоку који је дат на управљање либералима, такође се није губило време, током 2013. године је дошло до размене фигура на кадровској табли. Акценат је стављен на тим Набуилине која је добила карт-бланш од председника, а Уљукајев, заменик председника Централне Банке која је у целини успешно управљала девизним “реактором”, постављен је за министра економског развоја. До почетка кијевског Мајдана они нису били празних шака, али са одобрењем ММФ и утврђеним програмом “циљане инфлације” од стране председника. И прихватили су се посла. Није дуго требало чекати на резултат. Курс рубље у бивалутној корпи у децембру 2013. године почео је неочекивано да пада. Пошто је тада интерес друштва био фокусиран на одузимање лиценце од стране ЦБ низу још увек потпуно одрживих банака, први замајац девалвације валуте прошао је без осетљивих социјалних последица. Али у августу 2014. године финансијско тржиште је, не без чуђења, схватило да ЦБ све изнова и изнова одступа пред шпекулантима. Рубља која је пред октобарске празнике послата на слободно пливање, винула се оштро на врх. Неактивност руске ЦБ играла је у резонанси са политиком ОПЕКА и нападом шпекуланата на слабљење нафте и као резултат тога пробијен је фронт рубље, почела је девизна паника.

У тако врућем времену, у штабовима наших западних партнера, по свим законима жанра кренуо је са новом снагом рад усмерен на дестабилизацији Русије. Страни шпијуни, као и 1905, 1917, и 1991. године, активно су изашли из сенке. Несумњиви агенти утицаја делују отворено, безобразно уцењују и тестирају снагу државне стабилности РФ. Западни покровитељи су наредили свима излазак на палубу. Име им је легион. Неко је изашао са минобацачима у Грозном, неко са транспарентима на митинг, неко са адвокатом у суд, неко са гитаром на концерт, неко на екран, неко у радио-ефир, неко у социјалним мрежама, неко на берзанским терминалима, а неко богами и у ходнике руске власти. Тамо где државни механизам и “локални момци” показују чврстину, диверзанти губе, одступају и гину. У руском финансијском организму у који је вирус ушао давним-давно, болест се развија прогресивно. Осетивши очигледан тактички промашај Кремља који је дозволио да се ЦБ сама склони од утицаја на курс рубље, по осетљивом месту већ се удара из свих расположивих оружја. И уколико држава не уведе противотров, не стегне еластичним завојем рану, она ће дозволити противнику да брзо испумпа сву енергију и крв из руске привреде.

Путин је очигледно у недоумици. Приликом иступања пред федералном скупштином ми смо га први пут видели тако ограниченог. Председник шестим чулом схвата да је западна “кртица” негде сасвим близу. Њен рад је очигледан: издаја и саботажа организују пир. Чиновници ЦБ пасивно шире руке, али се чврсто држе својих фотеља и угодних кабинета. Није важно што су они потпуно анулирали стрпљиви рад свих својих претходника. “Неопходно је смањити инфлацију до 4%, али не на рачун гашења пословне активности” – позива председник Путин. Касно, инфлација већ галопира, ЦБ је оштро повећала кључне ставке, а стагфлација тражи место за новогодишњим столом. “Банка Русије је прешла на пливајући курс, али то не значи да курс рубље треба да регулишу финансијски спекуланти” – разочарано звучи констатација председника, која указује да је ЦБ већ изгубила полуге управљања. Прошле године Наибулина уопште није предвиђала такав курс Путину, предсказујући циљану инфлацију. И на крају дугоочекивано: “Власти знају ко су ти спекуланти и дошло је време да се искористе инструменти утицаја на те спекуланте” – потпуно стаљински завршава председник… Рекло би се да је чудно оптуживати учеснике тржишта због стицања законитог профита, тим учесницима је још у октобру сам председник јавно издао помиловање. У ствари спекулација није кривично кажњива у руском законодавству. Нашавши се у семантичком ћорсокаку, Путин као искусан борац вероватно схвата следеће потезе свог либералног окружења, схвата да он сада непрекидно удара у празно, губећи равнотежу. То и желе његови западни партнери, за које у овом тренутку нема важнијег задатка него да Русију лише спољнополитичког маневра.

Присетимо се хита из 2008. године: “Ја сам талас, нови талас, пода мном ће бити сва земља, сачекај, ускоро ћу заувек потопити све ваше градове” – како се данас широко поље за политички маневар отвара за “пету” и “шесту” колону у резултату “игре подавања”[2] на тржишту. Међутим, у дворишту 2014. године Русији није неопходно да искипи из пучине светске кризе ликвидности. Против РФ су уведене санкције, али то није повод за капитулацију, на коју активно, речју и делом, позивају либерални издајници у кабинетима власти. До августа 2014. године у рукама западних и других спекуланата није било ни једног адута у игру против путинске Русије. Поред санкција које су већ биле проглашене и усвојене од стране тржишта. Спољни дуг РФ био је ништавно мали у односу на огромни БНД. Спољно-трговински салдо позитивно стабилан. Дугови корпорација на здравом нивоу, регуларно се гасе, укупан обим дугова се поуздано снижава, многи су напунили безбедносне јастуке. У таквој ситуацији нема много инструмената за дестабилизацију Русије. Бесмислено је срушити тржиште еврооблигација, то унутар Русије нема практичних последица. И таквих последица које би довеле до заплене буџета и умирења амбиција Кремља. Импресивне златне резерве терале су да се опрезно игра против руске ЦБ на оштро слабљење рубље. Тада су руски либерали и замахали белим заставама: спустите нафту на 60, до тога буџет неће пострадати, сувише је јак. Њихови сигнали су се већ скоро материјализовали. У крајњој мери, девизну панику су обезбедили, налог је извршен.

Свако тржиште је инструмент који материјализује очекивања. Централна Банка готово потпуно откривајући карте пред спекулантима проглашавајући прелазак на пливајући курс у догледној будућности, практично је сама себе лишила маневра да делује неочекивано и тајно. То јест, очигледно је јавно пренебрегавање државних интереса. И због тих дејстава Русије је у потпуности платила својим златним резервама. Одлив капитала из Русије у октобру је био отприлике износио ту исту суму од 30 милијарди америчких долара. Налазећи се под пресингом западних санкција, Русија показује неразумљиву великодушност како у односу на иностране партнере, тако и на отаџбинске оф-шор аристократе. Либерали у влади и ЦБ прогласили су ове године непоколебљиву истину: ни помена о ограничавању, никакве контроле над продајом девизних зарада. Потпредседник владе Дворокович је најконкретније означио позицију, утврдивши да Русија мора да плати за финансијску стабилност САД. Колико је то искрено и свеже! Ми смо поново млади, ми смо поново у деведесетим годинама прошлог века! Све ће бити као са дедицом. Само је потребно жешће угушити спољнополитичке амбиције Русије финансијским шалом-омчом. А репарације ће платити становништво преко инфлације развијене путем пада рубље. Сунце слободе поново ће засијати над нашом леденом пустињом, макар њом и даље буде шетао енергичан човек! Али за разлику од краја ХХ века, од руских златних резерви већ се може поживети као својевремено што су чинили “бели Чеси” који су својим ешалонима извезли из Русије царске златне резерве (умиљавајући се данас популарном лику Хабенског-Колчака, то не треба заборављати).

Манипулације које су изазване, благо речено сумњивом неактивношћу руководства ЦБ, коштале су у једном месецу Руску Федерацију скоро трећине златних резерви Украјине. Легитимно је поставити питање: ко ће на капетанском мосту ЦБ одговарати пред земљом за насталу рупу? Време је да се на крају обзнане имена свих тих хероја “финансијског Мајдана”, тих славних лузера из либералног блока у влади и ЦБ, аутора злогласне циљане инфлације, почевши од идејних надахнитеља и лобиста, до конкретних извршилаца који тупо иду на гребен и који су бацили волан на врхунцу настале олује.

Није тајна да је ЦБ крупан играч на тржишту, његов регулатор у коначној инстанци, који емитује националну валуту. То је субјект на тржишту са супермогућностима које може једино сама себи одузети. Због чега је ЦБ 15. августа 2014. године скрстила руке и није их подигла када су је спекуланти почели шамарати по оба образа? Због чега нису узети у обзир ризици за финансијску стабилност о којој је тако много говорила Набиулина још у јуну? Шта је био окидач за свесно оргијање првог заменика председника Јудајеве? Ради чега је био суштински смањен (за 4 пута) износ обавезне интервенције у пограничним коридорима, који је у том тренутку лако задржавао нестабилност рубље, а амплитуда осцилација допунски се проширила на још две рубље навише? Ради чега су били истовремено са тим успостављени конкретни орјентири за крупне спекуланте, способне да својим лотовима лако померају коридор без ризика кажњавања у случају неочекиваних интервенција ЦБ? Зашто су им дозволили да практично без ризика прорачунавају своју девизну позицију током читавог квартала? За њих би била радост да добију без ризика и 10 копејки дневно, али су у ЦБ одједном организовали изабраном кругу људи животни празник, на рачун руских златних резерви. Нико посебно није ни затражио наставак банкета, али је ЦБ упорно наставила са пиром у време куге, свесно слабећи рубљу. Требало је мало стабилизовати рубљу у периоду исплате пореза – уследила је конференција за штампу Швецова који је на време развезао језик поводом перспектива преласка на пливајући курс рубље. Но, што га нисте увели неочекивано, каже прост народ на тржишту, а потом – коментаришите, истискујте девизним интервенцијама, ако знате тај занат! Због чега се грозница прво изазове, а потом се не држи у карантину, зашто се организују свакодневне нервозне осцилације? Рубља је национална валута једне седмине копна на земљиној кугли, а не ђубретарски тржишни инструмент. Идите па се прво научите бар код финасијских приправника играјући са демо рачуном на баналном форексу. Прво тренирајте на мачкама, прихватајући да лечите финансијски организам својим шарлатанским рецептима.

Скакање курса рубље уопште не одсликава ружичасту динамику слике дечије понуде и предлога у привреди – то је политички индикатор који данас дефинише одрживост самог система. И онима који играју на њено уништење, још ће и успети да добро загреју руке на пламену од руских новчаница. Колутање рубље очигледно демонстрира и степен борбе испод тепиха Кремља. Није тајна ни за кога, да се екипа Набиулине налази под пуним утицајем Г. Грефа.[3] Историја са трансфером депозита из затворених банака то очигледно илуструје чак и обичном лаику. После Путиновог путовања у Аустралију, већ су полетеле стреле у правцу Сбербанке. Лидери Народног фронта су у топ емисијама на телевизији наговестили да управо државне банке нису на време свима подметнуле, активно учествујући у спекулацијама. Очигледно се не ради о једноставним несташлуцима. Почетком октобра Греф је иступио са отвореним демаршом на инвестиционом форуму “Русија зове”, јавно изразивши своје неслагање са курсом економског суверенитета Русије који је изабрао председник, називајући га “совком”, достојном “старих совјетских маразматика”. Греф је и раније не једном провоцирао председника изражавајући незадовољство новим Путиновим курсом. Очигледан пример је – наређење да институције Сбербанке на Криму раде по законима Украјине, а да се зачуђеним руским клијентима новчане дознаке на Крим уплаћују као за иностранство. Сбербанка активно кредитира садашњи украјински режим, бринући за своје бизнис интересе, но суочавајући се, без обзира на то, са рекордним отицањем украјинских улагача.

Шеф Сбербанке је истакао значајну кандидатуру за место “кума” либералног лобија, очигледно показујући ко у стварности руководи новчаником, шаљући Путину “црни знак” на “црвено слово” у календару, а потом упорно напомињући да има пар адута дама у ЦБ, за “црна слова” у понедељак, уторак и среду. Чини се да је обично опрезни Герман открио своје карте. Но, председник се већ досетио у какву игру су га увукли либерални манипулатори. Није случајно изјава Путина о познатим му спекулантима изречена док је ТВ камера фокусирала лице зацрвенеле Набуилине. Као последица, у питерским  офисима Сбербанке дошло је до неочекиваних обијања, а на једном федералном каналу директно су поредили тројицу високопостављених либерала са шакалима из “Моглија”.

Стање је толико озбиљно да се у случај укључила и спољна контраобавештајна служба Русије. Њен директор Фрадков изјавио је да су управо инострани фондови преко својих агената и финансијских посредника узели учешће у спекулативном нападу на рубљу. Као последица, данас се у водећим руским трговачким кућама спроводе контроле ЦБ.

Можда вам неће бити сасвим јасно какве везе са тим има Сбербанка, сва та армија честитих оперативаца и касира који примају од вас плату, депозите и признанице за инфостан? За спекулативни напад на рубљу Греф је имао на располагању не само моћан лоби у ЦБ, него и припремљену екипу искусних међународних спекуланата. Ради тога је и била припремљена инвестициона компанија “Тројка дијалог” која је од почетка деведесетих позната по својим инсајдерским могућностима у Русији и односима са Западом, али која је због дугова клизила ка дну. За ту обележену карту новцима руских улагача Греф је платио 1 милијарду долара, задививши ценом чак и солидне видове руског тржишта. Како се испоставило, не узалуд. Читав колектив његовог московског, лондонског и њујоршког офиса пренет је у јединице Sberbank CIB. Те занатлије гутају националну валуту, испљуну је и не угуше се. Такви као што су Ник Харвуд или Ендри Хоу, шеф јединице за продају, за дужничке хартије од вредности, за девизе и сировине. „У продаји је важно знати све о купцу“ – подучава он вредне локалне приправнике. “Наћи посебан приступ клијенту” – као да је у руској Сбербанки успео живот Ендрија. У својој канцеларији са погледом на Кремљ управо та дружина испија шампањац  у друштву младих и занимљивих руских помоћница. Лагано припити од срушеног поготка, неко радосно ужива по Скајпу са шефом њујоршке канцеларије Крисом Обзорном, о појединостима тога како су они успешно зауставили Путина. Некада је Џорџ Сорош оборио британску фунту, али је после дефолта 1998. године једва испузио из Русије, сахранивши око 20 милијарди долара. Данас његове еснафске колеге успешно узимају реванш, добро прожививши на рачун тих ником схватљивих Руса. Ко је на челу? Упознајте се – Базаров Александар Владимирович, руководилац Sberbank CIB, потпредседник Сбербанке, дипломац Кијевског државног универзитета, МБА Универзитета у Пенсилванији, бивши управник украјинске филијале Credit Suisse и кијевског оделења Deutsche Bank. Базарев отворено сецира мачке, не прикривајући се. Данас драги Руси можете размишљати о његовом првом јавном интервјуу у коме се он хвали рекордним зарадама на фону одсуства сигурности у сутрашњи дан. “Да ли ће пропасти за годину, две, три, четири,… десет, нема никаквог значаја…” – ето пароле која се појавила код нових “финансијских мајданлија”. Покренути нестабилност, обрнути ситуацију, а после ће већ историја отписати. И што је најважније – почети са Русијом, а осталима дати шансу да поживе још годину, три, десет… Проучите пажљивије тог господина, та птичица ће бити крупнија од Магнитског. Какве узбудљиве слике се појављују приликом пажљивог осматрања процеса. За референце: “спекулативни” на латинском и значи “посматрачки”.

Међутим, не би било сувишним ни проверити и сам независни мегарегулатор. Централна банка је ради тога и створена да би управљала процесима, а не да би скрстила руке у моменту када друштво са надом од ње очекује чврстину и професионализам. Оваква неактивност изазива основано чуђење. Земља пролази кроз озбиљно разочарење када националну валуту сами чиновници претварају у потирач. У ЦБ је већ у току претходна провера по захтеву посланика Државне Думе ради кршења Устава РФ. Али то је прилично палијативно лечење, проблеми су толико озбиљни, а толики недостатак времена, да хомеопатија не помаже. Питање је да ли ће се документовати кршење Устава, а време ће бити изгубљено.

Они су се само накашљали и на Устав и на обећање председнику да ће смањити инфлацију и подржати раст БНД. Ради се о муњевитом расплету, карте су отворене, поноћ је близу, али играчи још увек чекају у неизвесности ко ће добити прву премију. Путин је у шали јавно назвао Грефа преварантом. Због тога чврста рука проверилаца на крхким либералним раменима данас очигледно неће штетити. Исувише је нежан и топао био обрачун организован под кровом здања у Неглинском либералном институту… Сувише скупо они коштају државу. Размере штете рачунају се у милијардама САД долара, остављајући далеко иза себе Сердјуковљеву Васиљевку са њеним станом, драгим камењем и платнима. А још се и код рођака појављују посланички мандати и расту економски апетити. А сад се још и иностране “кртице” прегледају окуларима. Тешко ће бити на души успорених безбедњака.

Радницима у тужилаштву ће бити доста тешко да у ходу схвате разлоге за све произашло, не познавајући карактеристике тржишта. Тешко је конкретно повезати тачке у Уставу са берзанском  грозницом. Али у законодавству РФ већ су предвиђене мере против манипулација на тржишту. Професионалцима је познат читав списак техника које разарају нечије џепове, док истовремено невероватно брзо богате победника. Овде има довољно малих инсајдерских ослонаца да би се очистили било који активи. На жалост, управо таква судбина је чекала незаштићене златне резерве РФ ове јесени.

Веома је тешко брзо се разабрати у сложеним опругама које покрећу девизни курс. Много продуктивније је да инспекција обрати пажњу на деловање водећих чиновника ЦБ. Тада ће на површину испливати очигледне чињенице. Брбљивац, као што је познато, није проналазак само за шпијуне. Неопходна је правна оцена тих свесних интервенција ЦБ који су изазвали и појачали девизну панику, пошто је свака њихова реч инструмент за државну финансијску политику, на тежину злата на тржишту. Посебно вреди обратити пажњу на август 2014. године. Имајући у виду да је нафтно тржиште тек почело да показује знаке нестабилности, поставља се логично питање зашто се у дејствима чиновника ЦБ јасно може пратити циљ: суноврат курса рубље? Због чега се та дејства одигравају управо у тренутку када су постале очигледне перспективе са манипулацијама цена нафте које су покренули саудијци? Због чега су, када се појава пламена морала гасити пеном, прскали керозином? Пошто ми засад слушамо само дечије правдање, неопходно је сазнати шта је истински узрок девизног пожара – системска грешка или провокација коју су организовали околодворски либерални кругови, која веома подсећа на отворену заверу.

Поштовани радниче тужилаштва (ја сам уверен да ћете Ви прочитати овај текст), добро би било да истражите какви су се спољнополитички догађаји одигравали паралелно са изјавама функционера централне Банке Русије? И тада ћете се ужаснути. Зато што ћете схватити колико су они помогли координисаним покушајима слабљења спољнополитичке ситуације Русије у периоду спровођења Минских преговора о Донбасу. Непристрасни график цитата и снимака записа тачно сведоче о следећем: само захваљујући изузетним залагањима председника, спољнополитичког блока, “цивилног друштва” и ополченија, фронт на Донбасу се стабилизовао, када су “гуњаши” и “ колоради” показали своју непоколебљивост, а у Русији се појавила шанса за предах и време да се прикупи снага како би се спокојно свариле западне санкције, тек тада је “пета” и “шеста” колона у Москви добила наредбу за свој наступ.

Превод са руског: http://www.regnum.ru/news/polit/1875956.html