Финска треба да дочека распад зоне евра и масовну валутну кризу која ће уследити потпуно спремна – скоро као о свршеној чињеници размишља министар иностраних послова земље Ерки туомиоја. Финска није једина држава која унапред увежбава различите сценарије краха најамбициознијег европског пројекта. Ипак у самој чињеници формирања и разарања валутних савеза нема ништа страшно и ново, говоре експерти – нешто слично дешавало се много пута. Тим пре шот евро постаје све тежи терет за европљане.
При томе министар иностраних послова Финске истиче да ће се трошкови од распада зоне евра претворити у суме које много премашују трошкове за њено очување. Дипломата није прецизирао ни у ком стадијуму припреме за тај догађај се налази Финска, ни која управо дејства намерава да предузме. Између осталог, европским владама није понуђен превише широк избор средстава како би ублажиле последице финансијске катаклизме, приметио је у интервјуу за Глас Русије директор за анализе финансијских трижшта УК Алфа-Капитал Владимир Брагин.
У чему то може да се изрази? Као прво у стварању а) додатних резерви у страној валути б) у стварању, припреми неких алтернативних платежних система у националној валути или у некој квази-валути. То може да буде опет формирање неких акционих планова који ће спречити одлив капитала из земље, ограничити паничне акције становништва, бекство улагача из банака на пример. Тачније то су разне ванредне мере за спречавање управо првог таласа негативних последица. И други моменат је обнова сопствене валуте и изолирање земље од валутне кризе на било који начин. Евро може да се разматра као неки кофер без дршке. Штета да се баци, зато што су се толико година за њега борили, али тешко је и да се носи. У целини, од евра треба полако одустајати.
Још много пре Финске, у децембру 2011. године, о припреми за могући распад зоне евра почела је да говори влада Велике Британије. Тада британско министарство финансија није превише крило да је почело да разрађује планове увођења ограничења кретања капитала кроз земљу. Није случајно управо у том периоду у Лондону била утврђена Вулфсонова награда за најбољи сценарио најмање болног изласка из зоне евра једне или неколико земаља. Награду је ове године добио економиста Роџер Бутл. Можемо такође подсетити да Исланд као кандидат за ЕУ и као земља која преживљава последице сопствене локалне кризе, размишља о преласку са националне круне на туђу валуту. Тамо у том својству радије виде канадски долар, а не евро.
Банке, двизни брокери и велике корпорације не заостају за европским владама и прорачунавају своја дејства у случају потребе. Тако је брокоерска помпанија ICAP и CLS Bank већ у новембру 2011. године претостирала програме за операције са националним валутама земаља зоне евра. А највећа у Европи и свету нафтна компанија Шел објавила је да повлачи своју слободну готовину са рачуна банака у зони евра.
Ако се јединствени валутни простор ипак распадне, не треба то превише драматизовати, сматра Владимир Брагин. Латински валутни савез је постојао у Европи 60 година – од 1865. до 1926. године. Он је обједињавао 13 држава, укључујући Француску, Белгију, Италију, Шпанију, Грчку и Аустроугарску и сада га се мало ко сећа. Такође је ствар прошлости Скандинавски валутни савез, који је постојао отприлике исто толико дуго и у исто време. Нестанком валутних савеза цивилизација не одумире.
Глас Русије
