Фински архитекта: Не градите на рекама!

Када погледам силуету Београда, рекао бих да се одмах обустави сваки пројекат који подразумева високе грађевине, каже Јухани Паласма.

Јухани Паласма, један од водећих личности у савременој архитектури, филозоф, предавач и критичар, који је претходних дана био гост Београдске интернационалне недеље архитектуре (БИНА), каже за “Блиц“ да је импресиониран престоницом Србије.

– Замишљао сам Београд као град сивог имиџа. Али паркови и улице са дрвећем… изузетни су. Требало би да будете поносни на свој град. Прошетао сам и до ушћа, и то је заиста магично место. Чуо сам о једном врло алармантном пројекту на реци и мислим да је то лудост – додаје Паласма.

Пустите да река буде река, кратко закључује један од водећих личности у савременој архитектури.

– Мислим да је погрешно то што се тежи да данас сваки објекат буде спектакуларан. Грандиозне идеје у урбаном планирању унапред су осуђене на пропаст. Доминантна оријентација данас у архитектури прати свеопшту глобализацији. Требало би да буде обрнуто, да се више поштују и преиспитују локални услови, локалне историје, локалне културе… У Кини је у последње време изграђено више него у људској историји и то је један од заиста алармантних примера земаља са особеном културом и цивилизацијом а која је скоро нестала и постала још једна у низу глобализованих држава – наводи Паласма.

Комерцијализација је такође присутна, а многи архитектуру доживљавају као бизнис.
– Не верујем колегама који имају такав став према професији. Архитектонски пројекат увек је више културни него бизнис план – закључује саговорник.

О „Просторима јавности“, теми овогодишње БИНЕ, чији је Паласма и био гост, размишља као о есенцијалним питањима за разумевање нас самих.

– Занимају ме менталне последице зграда и градова, однедавно проучавам неуронауке, јер је постало толико јасно да архитектура и град мењају наш мозак. Заиста морамо бити обазриви с оним шта стварамо због могућих последица – објашњава Паласма.

Истиче и да би коначно требало да схватимо како драматично оно што стварамо у свету утиче на природу и климу.

– И даље постоје политички лидери нација широм света који не верују да сами мењамо климу. Нажалост, трагични догађаји нас подсећају на све оно што чинимо свету и свашта би требало преиспитати – каже саговорник.

Паласма каже да добро уређене обале могу бити решење проблема отицања воде, али и да се у оквиру сваког пројекта преиспитују импликације на окружење.

– У Финској нисмо имали катастрофу сличну овој која је задесила Србију, или нешто попут онога што се дешава у САД, али је било поплава и ми имамо много више олуја. Знате, када сам био дете, зиме су биле зиме, а лета лета. Морамо бити много одговорнији. Залажем се за једну понизнију, реалнију архитектуру, обзирнију и осећајнију – закључује Паласма.

Ко је Јухани Паласма

Јухани Паласма је почасни члан Удружења финских архитеката (САФА), Америчког института за архитектуру и Краљевског института британских архитеката, академик је Међународне академије архитектуре. Добио је неколико финских и међународних награда и пет почасних доктората. Од 2008. године био је члан жирија за доделу Прицкерове награде за архитектуру. Поред сопствене архитектонске праксе (1983–2012), која је обухватала радове од урбаног планирања, архитектонских објеката до поставки изложби као Архитектура животиња (1995) и радова у области дизајна, Паласма је писао и предавао о архитектури и просторној феноменологији и културној филозофији широм света више од 40 година. Аутор је и уредник 45 књига и 350 есеја.

Милојко Божовић уредник рубрике Култура у дневном листу „Блиц“

Блиц