Предузећа дугују држави, страним и домаћим банкама, запосленима, па и међусобно, астрономске износе. Ланац потраживања, према грубим прорачунима, могао би да тежи 30 милијарди евра
САМО 500 највећих пореских дужника држави, на име пореза и доприноса, дугује 360 милијарди динара. Са укупним потраживањима Пореска управа још не излази, а недавно су се чуле процене да је реч о 700 милијарди динара. Већина иде на „терет“ предузећа. Послодавци још дугују једни другима, па банкама, својим запосленима и на крају комуналним предузећима. Читав ланац потраживања, према грубим прорачунима неких економиста, могао би да тежи и читавих 30 милијарди евра.
У Србији је регистровано око 103.000 предузећа и близу 219.000 предузетника. Када би се овај дуг поделио на равне части, свако би био задужен за враћање око 93.000 евра. Уколико би овај дуг расподелили на сваког од 2,1 милиона запослених у Србији, колико се процењује да их има уз пољопривреднике, сваком би „припало“ око 14.000 евра. Ова игра бројки, баш као и стварност, показује да је део ових потраживања, пре свега државних – ненаплатив.
ГДЕ СУ ПЛАТЕ КОЛИКА су дуговања предузећа према радницима, нико не зна. Извештавање банака о уплати пореза и доприноса, међутим, открива да је само за пола месеца (којих?) чак 74.000 послодаваца својим радницима остало дужно плату. Они су уплатили само 6,1 милијарду динара доприноса. А права енигма је колико је фирми које немају ни за плату, нити за доприносе.
Кренимо од пореских дугова. Анализа Пореске управе је утврдила да је око 92,5 одсто, од 360 милијарди динара дугова 500 највећих неплатиша, немогуће наплатити. Њега иначе у највећој мери чине камате – чак 242 милијарде динара. А потраживања су недостижна, јер се 188 предузећа налази у стечају, 124 фирме су избрисане из регистра Агенције за привредне регистре, а 93 предузећа се налази у реструктурирању или приватизацији.
– Код фирми у стечају забрањено је покретање поступка принудне наплате – објашњавају порезници. – Проблем је што и код фирми у реструктурирању не постоји могућност наплате. Годинама се то решавало тако што држава повеже стаж запосленима. Уставни суд је оценио да више не може тако да се ради.
Највећи део дугова српских предузећа чине кредити. Према последњим подацима, укупан износ позајмица, и од домаћих и од страних банака, је 19,7 милијарди евра. У односу на исти период лане, повећан је за 202 милиона евра. Са повећањем зајма повећало се, у случају домаћих кредита, и кашњење у отплати. Око 15 одсто предузећа је крајем 2011. пробијало рокове, а последњих дана јуна у доцњи је 16 одсто њих. Код предузетника је нешто мањи скок. Крајем 2011. каснило их је 12,5 одсто, а сада – 13,1 одсто.
Нимало занемарљив део ланца потраживања су и међусобни неизмирени рачуни међу фирмама.
– Ако се посматра по билансима предузећа, међусобна потраживања износе 340 милијарди динара – каже Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца. – Али ту се воде многи стари дугови, тако да су реално дугови између 180 и 200 милијарди динара. Фирмама дугује и јавни сектор и наша анализа из маја показује да само локална комунална предузећа нису платила 53 милијарде динара обавеза. И привреда дугује њима око 80 милијарди динара. Али највећи део потиче од предузећа у стечају и реструктурирању. Зато они који плаћају, дају и до 300 одсто више од грађана. Држава фирмама у реструктурирању измирује губитке, исплаћује им плате. То је неодрживо. Држава мора да размисли и пресече шта ће са њима да ради. Они су највећи корисници субвенција и ту су могуће уштеде у буџету.
Новости
