Недавна анализа пословања 36 великих европских банака, које су дужне да јавно саопштавају податке о својим пословним активностима, показала је да водеће банке на Старом континенту у „пореским рајевима“ годишње „уштеде“ око 20 милијарди евра – што је еквивалентно 14 одсто њихове укупне добити.
Како пише бизнис.рс, међу овим банкама су и Barclays, HSBC i NatWest Group, показује извештај ЕУ Tax Observatory при Париској високој школи економије ((Paris School of Economics).
Истовремено, најновији подаци Народне банке Србије (НБС) достављени нашем порталу, о платном промету српских фирми са иностранством, показују да су резиденти у 2020. години извршили плаћања према земљама које је Еуростат (БОП Вадемецум) класификовао као офф-схоре зоне у противвредности од 1,06 милијарди евра, што је за 22,6 одсто мање у односу на 2019. годину. Наплата из ових земаља износила је 818,5 милиона евра, што је 19,7 одсто више у односу на пре две године.
Платни промет које су српске фирме оствариле у првих шест месеци ове године у офф-шор зонама износи у противвредности 472,2 милиона евра, што је за 11,9 процената мање у односу на исти период претходне године.
Како за Бизнис.рс наводе из НБС, око 80 одсто трансакција из ових земаља односи на плаћања за увоз робе (379 милиона евра), а највећи део ових плаћања обавила су предузећа регистрована за трговину на велико осим трговине моторним возилима и мотоциклима (115,2 милиона евра), производњу основних метала (93,2 милиона евра) и експлоатацију руда и метала (60,9 милиона евра).
У периоду од јануара до јуна 2021. године прилив из офф-шор земаља износио је 652,5 милиона евра, што је за 76,9 одсто више него у истом периоду претходне године и повећање прилива се у највећој мери односи на коришћење кредита од повезаних лица из иностранства (259,2 милиона евра), наводе из НБС.
Ту се истиче скок платног промета са Хонг Конгом који расте последњих шест година имајући у виду да је тај раст у великој мери резултат и директних инвестиција из ове земље у српска предузећа из сектора прерађивачке индустрије и рударства. То говоре и подаци по земљама за првих шест месеци 2021. године – највећи део прилива реализован је са Хонг Конгом (510,1 милион евра) и Сингапуром (74,7 милиона евра).
Посматрано по земљама, највећа плаћања остварена су са Хонг Конгом (379,3 милиона евра), Сингапуром (56,4 милиона евра), Либаном (10,6 милиона евра), Сејшелским острвима (7,3 милона евра) и Британским Девичанским Острвима (5,7 милиона евра), истичу из НБС.
Иначе, сагласно методологији Еуростата земље које су класификоване као офф-схоре зоне су: Андора, Антигва и Барбуда, Ангвила, Аруба, Барбадос, Бахреин, Бермуди, Бахами, Белизе, Кукова Острва, Курасао, Доминика, Гренада, Гернзи, Гибралтар, Хонг Конг, Острво Ман, Џерси, Сент Китс – Невис, Кајманска Острва, Либан, Сент Лусија, Лихтенштајн, Либерија, Маршалска Острва, Монсерат, Маурицијус, Науру, Ниуе, Панама, Филипини, Сејшели, Сингапур, Сент Мартин, Туркс и Каикос Острва, Сент Винсент и Гренадини, Девичанска Острва (Британска), Девичанска Острва (САД), Вануату и Самоа.
Нова.рс
