И поред вишегодишње реформе прописа, привреда у Србији плаћа све више намета. Само на име 77 непореских намета лане наплаћено 730 милиона евра

ПОСЛОВАЊЕ сваког предузећа у Србији у просеку је оптерећено са најмање тридесетак парафискалних намета – разних такси и накнада. Колико год институције “секле” прописе “гиљотином”, ни после четири године тај посао није окончан, а усаглашавање са европским законодавством у српском случају углавном је доносило нове трошкове. Током последњих месеци 2011. и почетком 2012. године усвојена су 62 прописа, али се мањина тицала привреде, па је број прихваћених препорука Свеобухватне реформе прописа повећан за шест.

Од укупно 304 препоруке, сада их је усвојено укупно 203. Тек када се уходају нове власти у градовима и општинама Србије, привреда ће видети има ли нека намеру да се одрекне дела прихода. Извесно је да се еколошка такса ове године неће повећавати.

– Постоје разне иницијативе, па и да се “фирмарина” потпуно укине, али тешко да ће се то десити – кажу у Унији послодаваца. – Понека локална самоуправа нуди повољности, попут Београда, који даје 20 одсто попуста редовним платишама. Оно што је недавно постигнуто, јесте укидање “музичког динара” за занатлије. Та накнада се наплаћује за све уређаје преко којих може да се снима и репродукује музика. Подлеже јој читав сектор информационих технологија. Влада је усвојила измене закона којима је износ од три одсто набавне цене уређаја, требало да се смањи на 0,3 одсто. Закон није прошао Скупштину, па су саме организације, ОФПС и Права интерпретатора, укинуле за занатске радње. Предложиле су и да износ за остале обвезнике убудуће зависи и до локације где послују, да не буде иста за све.

Пребројавање свих могућих накнада, такси, дозвола и лиценци, што су недавно урадили НАЛЕД и УСАИД, стигло је до 370. Од само 77 непореских намета, оних за које постоје подаци у Трезору Републике Србије, током 2011. године држава је наплатила 730 милиона евра. Када се тај износ подели на 1,27 милиона запослених у привреди, трошак по раднику је 570 евра годишње. Ретко ко међу власницима предузећа очекује да се тај износ смањи. Пракса је показала да нови намет вреба у сваком новом закону. Тако је Закон о енергетској ефикасности прописао поседовање енергетских пасоша, а за привреду је то нови издатак. Нови стандарди очекују и пољопривреднике.

БЕЗ ПОМАКА

ЧАК 71 препорука Свеобухватне реформе прописа није спроведена, а рок за завршетак ове реформе била је половина прошле године. Процене су да је досадашњом “сечом” прописа привреди обезбеђена годишња уштеда од 120 милиона евра.