Београд -Ако би неком прецизном методом требало да се издвоји најболеснији део српске привреде, у најновијем извештају Агенције за привредне регистре то може да се учини готово хируршки.
У нашој земљи постоји тачно 5.803 предузећа, која збирно посматрано, искључиво производе губитке.
Реч је о привредним друштвима у стечају и ликвидацији, која су пословну 2016. завршила са негативним нето резултатом од чак 50,87 милијарди динара.
Тај податак можда најбоље говори како су ове компаније заправо заробиле капитал и имовину доброг дела привреде. Њихове пословне активности су скромне, јер су ове компаније реализовале свега 0,5 одсто од укупних прихода и један одсто укупних расхода привреде. Међутим, исказани нето губитак ових друштава чини чак 18 одсто губитака целе привреде. Располажу само са 4,5 одсто пословне имовине и 1,4 одсто капитала, а чине 5,9 одсто укупног броја привредних друштава у Србији.
На платном списку ових компанија још се налази 4.609 запослених, што представља 0,4 одсто укупног броја радника у привреди. У односу на претходну годину, број запослених је више него преполовљен. Претходне године било их је нешто више од 10.000. Број ових компанија је, међутим, повећан за 517 у односу на претходну годину.
Ипак, и међу њима има оних фирми које су годину завршиле у плусу. Профитабилно пословање забележила су 494 друштва, остваривши нето добитак у износу од 3,98 милијарди динара. Међутим, чак 2.527 пословало је без исказаног нето резултата.
Ситуација је још гора када се посматрају кумулирани губици из ранијих година. Они достижу 921 милијарду динара и у односу на претходну годину порасли су 10,9 одсто.
Треба напоменути да се у групи друштава у стечају и ликвидацији налази и 14 јавних предузећа. Како показују подаци АПР, три предузећа су пословну 2016. годину завршила са оствареним добитком, у укупном износу од 37 милиона динара. Док је њих десет исказало нето губитак, који укупно износи 245 милиона динара. Једно предузеће је пословало без исказаног резултата. У овом извештају АПР-а појединачна предузећа се не спомињу већ се само дају збирне оцене.
Решавање судбине бар државног дела ових компанија одлаже се из године у годину, а министар финансија Душан Вујовић изјавио је да је недавно дошао моменат у ком је потребно решити статус неких од њих. Како је навео, то ће бити и тема разговара предстојеће седме ревизије аранжмана са ММФ.
Вујовић је за РТС пре неколико дана изјавио да је потребно решити статус тих предузећа посебно са становишта плаћања енергетских трошкова, финансијске дисциплине, унапређења ефикасности пословања менаџмента.
Испоставило се да се неке ствари теже реализују јер постоје отпори, потребне су техничке припреме, а неки процеси узимају више времена, поготово кад се томе дода да смо изгубили динамику прошле године с парламентарним и ове године с председничким изборима, рекао је Вујовић.
„Све то утиче. Неки процеси захтевају више времена, а Фонд има разумевања кад нам је због неких других ствари потребно више времена да се неке ствари реализују на начин на који је то оригинално планирано. Траже од нас да реализујемо програм који смо сами донели”, наводи Вујовић.
А. Телесковић / Политика
