Фирме за обезбеђење у служби МИ6: Од фиктивних тендера, утаје пореза до контроле политичара

Из писма садашњих и бивших запослених компаније „Сецуитас сервицес” (имена позната редакцији), се види како страна компанија у нашој држави у неколико наврата врши вишеструка кривична дела у спрези са државом, те се редакцијски колегијум уздражава од коментара на изнете чињенице, а суд о свему оставља читаоцима и евентуално савесним појединцима надлежним за решавње по истим (не)делима.

Тавистоцк институт је најважнији институт из мреже МИ6. Британски МИ6 је интелектуално једна од најјачих светских обавештајно-безбедоносни служби, која формално и не постоји. Језгро ове службе налази се у британском министарству спољних послова, а кључни кадрови долазе из британског наследног племства.

Запослени службеници раде за плату, док све остале служба награђује, тако што импомаже у каријери, у склапању доброг посла, те им при том помаже у личном богаћењу. Што постану богатији, то лакше долазе до података, па су самим тим и кориснији.

Служба под својом контролом има десетак најважнијих научноистраживачких института, неколико најважнијих медија, многа хуманитарна или еколошка удружења грађана, те контролне пакете деоница у најмање две компаније у свим делатностима. Најважније делатности које контролишу су банкарство, осигурање, инвестициони фондови, војна производња, високе технологије, физичко обезбеђење, нафта, аутомобилска индустрија, хемијско-фармацеутска индустрија…

У свим овим делатностима контролишу најмање две компаније које глуме међусобну конкуренцију, и које имају контролне пакете мањих регионалних компанија, а које опет држе контролне пакете још мањих националних предузећа.

Контролне пакете деоница обично воде на име неког физичког, или правног лица, које тајно служе као маска за МИ6. Преко оваквих компанија МИ6 подмићује разне државне службенике других земаља, преко којих добијају уносне послове, након чега могу лако прикупљати податке и материјална средства за операције.Подмићени државни службеници обично мисле како се ради о обичној корупцији, теи не знају како тајно раде за Британце.

Преко банкарске пирамидалне мреже која се састоји од неколико британских банака које имају неколико филијала на свим континентима, а које опет имају филијале у свим суседним државама, врло лако могу доћи до података о стању и промету на рачунима скоро свих већих светских и националних компанија, те појединаца.

Преко осигуравајућег друштва „Лоyд” могу доћи до података о токовима роба у међународном саобраћају. Преко ревизорских кућа као што су Цооперс Лyбранд,Пеат Марwицк и сличних, могу доћи до података о пословању многих банака и компанија у свету, након чега податке могу искористити за корумпирање и уцењивање водећих људи у тим системима, те јефтину куповину компанија или банака. Преко парамасонских хуманитарно лобистичких удружења као што у Ротарy и Лаyонс могу доћи до података о већини друштвено ангажованих појединаца у свету.

Преко међународних стручних удружења могу доћи до података о свим релевантним стручњацима свих струка, преко удружења МЕНСА која има седиште у Лондону могу доћи до података о свим натпросечно интелигентним људима света, а преко сецуритy компанија могу доћи до података о свим службеницима и менаџерима у институцијама и компанијама које штите. Сви подаци шаљу се у Институт за стратешко планирање Тавистоцк где се држе досијеи више милиона најважнијих људи света, с прецизно израженим психолошким профилима.

Шпартају и Србијом

МИ6 држи две Сецуритy компаније Гроуп 4 сецурицор и Сецуритас сервицес које имају своје подружнице у свим државама које су најчешће власнички маскиране под именом својих теренских сарадника.

Ове подружнице обично највише зарађују чувањем банака под британском контролом, а тако стеченим профитом корумпирају највеће политичке странке, државне функционере и менаџере државних предузећа, како би преузели чување свих државних институција и државних предузећа.

А кад једном чувари уђу на неки објекат, врло лако могу сазнати шта се догађа на објекту, ко су најважнији руководиоци и менаџери у чуваним објектима, какви су односи међу њима, које су им слабости и зависности, какав им је приватни живот, сексуалне склоности, имају ли љубавнице или љубавнике и слично.

Чуваре повремено контролишу контролори од којих су неки обучени како из чувара, у невезаном разговору, извући информације на основу којих се у Тавистоцк институту могу израдити врло квалитетни психолошки профили свих важних лица, или лица који би једног дана могли постати важни.

Медијска и новинарска мрежа коју су створили широм света повремено служи за контролу неких информација, али им је главна сврха ширење дезинформација о лицима или појавама, у циљу остварења њихових стратешких интереса.

Развили су и мрежу за ширење дезинформација преко интернета, те на свим важнијим језицима света редовно прате расправе на различитим интернет форумима и укључивањем у расправе настоје омаловажити дискутанте који шире истините податке о оном што МИ6 жели сакрити, уз истовремено ширење дезинформација о оном или онима које желе медијски или политички уништити.

Перачи новца

Како Сецуритас СЕ реализује прање новца и утају пореза у Србији? Давањем мита чиновницима (приватне компаније, јавна предузећа и установе, државни органи) садашњи и бивши државни чиновници: Расим Љајић-сарадња датира још из Министарства рада, Радмила Букумирић-Катић- помоћница министра Министарства рада, Зорана Михајловић-министарка енергетике, Душан Бајатовић-директор “Србијагас”-а, Јелена Триван, ДС Александар Јокић, СНС –давањем мита пробраним бившим виђенијим (са добрим везама) функционерима полиције, БИА и Тужилаштва, лично или преко њихових основаних фирми или адвокатских канцеларија, Раде Булатовић, генерал Горан Радосављевић-Гури, генерал Сента Миленковић, Вук Станишић, генерал Здравко Јелисавчић, генерал Миле Новаковић…

Наравно да се сви они позивају увек, или најчешће на Српску напредну странку(Гури и Јокић) или Социјалистичку партију Србије (Бајатовић, Миленковић, Станишић).

Енорман профит се обезбеђује тако што се сви радници ангажују по Уговору о стручном усавршавању, обучавају се 12 месеци, и наравно, након тог истека, пошто “нису положили” испит враћају се на Тржиште рада. На њихово место се ангажују нови радници, по истом основу, и тако све у круг.

Порези су око 40% оптерећења на нето зараду, мада они сада нелегално прибегавају плаћању 32 % . Не треба напомињати да је редовно оптерећење 63%. Ослобођени су и осталих давања: годишњи одмор, регрес, боловање, рад у време државних празника, превоз, сменски рад и сл. Наравно да ови радници не добијају обрачунске листиће.

На многе пријаве радника Инспекцијама увек су имали спреман аргумент–Мишљење Министарства рада, издато је на ову ситуацију од стране помоћника министраРадмиле Букумирић-Катић, тако да Инспекција рада остаје беспомоћна.

Расимов рођак Зећир Кобилић је запослен у “Сецуритас”-у као контрауслуга и ради на пословима Лица за безбедност(заштита на раду). У фебруару 2013.године истомКобилићу је најављен отказ јер је Расим престао да се јавља на телефон Вучинићу, а и Љајић више није користан “Сецуритас”-у у овом Министарству(трговине).

Како би се стекла права слика о профиту и закидању државе за средства у буџету, ево ноторних чињеница: “Сецуритас” има 4.000 радника ангажованих на пословима физичког обезбеђења са просечним примањима око 22.000 динара а који имају статус-радник на стручном усавршавању.

У државну касу требало би месечно бити уплаћено по основу доприноса 41.580.000 динара. Они месечно уплаћују 21.120.000 динара. Држави није ништа сумњиво с обзиром да је и ово велики износ у овим тешким временима, а поред ових 4.000 радника имају и 2.000 радника “уредно пријављених”, на одређено и неодређено време.

Инспекције су стално по пријавама „чешљале” „Сецуритас” али увек необављеног посла, јер Министарство рада је легализовало овај облик радног ангажмана до бесмисла.

Други вид утаје пореза је код ових 2.000 радника „легално” запослених који морају имати више од минималца(22.000). С њима се уговора одређена висина зарада која прелази минималац, али минималац остаје као уговорена сума у уговору о раду а остатак до уговореног износа исплаћује се као УДК (удео у добити компаније) на који иде порез од 26%.

Тај УДК се уговара усмено и не постоји нигде писаног трага о томе, те исплата тог (другог) дела зараде зависи од тренутне воље послодавца. Тај други део „зараде” се уплаћује преко текућег рачуна радника и банка га води као други део зараде.

Пример: радник који је усмено уговорио 50.000 динара нето зараду примиће; део зараде-22.000 динара са оптерећењима од 63% и део зараде-28.000 динара са оптерећењима од 26%.

Што је виша уговорена зарада, то су веће утаје пореза.

Држава је тренутно разбила мистификацију око УДК и забранила им овакав вид исплате, али се „финансијски маг” Татјана Антонић припрема да овај вид исплате замени са фиктивним путним налозима. Проблем је само у томе што мора бити укључени многи запослени те степен тајности изостаје.

Ове наводе, у смислу више поднесених пријава радника против кршења Закона, треба само проверити у Инспекторату рада, Инспекторату рада Београд 1, Пореској управи Новог Београда, Пореској управи Регионални центар Београд, Пореској управи-централа, Полицијској управи-Полицијска станица Нови Београд.

МУП-у су подношене пријаве, јер се овим радницима није смело давати оружје на држање у току редовног рада, јер не испуњавају Законом прописане услове за то.Послове набављају на више начина:

1. Преко Регуларне велике ложе Србије, која окупља масоне, а који су јавно истакнути (због уплата на своје рачуне -провизије за своје „консултантске услуге”) у „Еаст-Wест бридге”(www.еwб.рс ), у којима су познати „трговци утицајима”: Тахир Хасановић, Зорана Михајловић и други…

Агент за куповине фирми за обезбеђење на Балкану је уједно и агент МИ-6, шведски држављанин српског (босанског) порекла Душко Сувајац. Имао је своју канцеларију „Сувајац&Партнерс”, у Београду, Косовска 30/ИИ. Преко тендера врши се корумпирање директора и државних чиновника Јавних предузећа и установа. У прилогу је списак где су успели да корумпирају директоре…

Преко бивших полицајаца “звучних имена” и “трговаца утицајем” : Горан Радосављевић Гури, Миле Новаковић, Раде Булатовић, генерал војни Јелисавчић, Вук Станишић, Душан Бајатовић и други остварују контакте и нуде провизију, месечна апанажа по добијању посла. Наравно да се та апанажа уграђује у цену, и о трошку грађана.

Иначе, Гури је познат у историји МУП-а као други џудиста (први је убијен) који је постао генерал без квалификација-као обичан физикалац, а касније је преко немачке фирме “СецТраЦон”, регрутовао српске младиће као плаћенике у ратним збивањима у Заиру.

С обзиром да се по старом Закону о јавним набавкама не мора расписивати тендер(оглас) већ се упућује захтев од наручиоца ка пробраним понуђачима а за доставу понуде за послове физичког обезбеђења, наручилац шаље захтев на “случајно” одабране најмање 3 адресе трима фирми за обезбеђење на српском тржишту. Сасвим случајно неко из тима за прање новца “Сецуритаса”(види горњу табелу) дотура, чиновницима за набавке, по ранијем договору, адресе три фирме а некад и пет, да се не посумња, које сасвим случајно имају већу цену од “Сецуритаса” тако да се уговор “легално” додељује. Цео посао траје највише 15 дана, ван очију јавности.

Без тендера

У случајевима, као нпр. у јануару 2013.године када је неко сазнао да је у току “позивна набавка “Електросрбија-Огранак Чачак” у току, и послао писмо заинтересованоститражећи да му се достави конкурсна документација, службеник за набавке овог Предузећа Бобан Полуга је рекао да он није дужан да то достави. Чак је и на отварању понуда, похвалио се понуђачу “Сецуритас” да је одбио да достави документацију једном понуђачу, израживајући тако лојалност ономе ко га је плаћао, а и свом директору у Краљеву, одакле је дошао налог за “добитну комбинацију” “Сецуритаса”.

Слична ситуација се дешавала и у “Транснафти“, Пореској управи-Рег.центар Нови Сад и Ниш, “Електросрбија” Краљево- Огранак Крушевац и Краљево, Сава центар, Паркинг сервис и Клинички центар Војводине, ЕПС-“Центар” Крагујевац, ЕПС-“Електровојводина” Нови Сад– Огранак Нови Сад, ЕПС-“Југоисток” Ниш (сви огранци), “Електромрежа Србије”, РТС, воде се преговори да ужу без тендера у ЕПС-ЕДБ.

Нови Закон о јавним набавкама (примењив од 1.4.2013)искључује позивне тендере за физичко обезбеђење, па је у “Сецуритас”-у дигнута узбуна. Треба само проверити код ових Наручилаца и других(нових у ЕПС-у) да су набавке обновљене пре истека рока период од јануара-29.3.’13) да ли су вршене набавке за обезбеђење и коме су додељени уговори. Најчешће се позивају услужне фирме: “Гем-сецуритy“, (МБ 20865873) СНС, Александар Јокић, члан ГО, потпредседник ОО Чукарица, “Еуро сецуритy“, (МБ 20739916) СНС, Горан Радосављевић-Гури “Г4с”, фирма са седиштем у Лондону,сарадници МИ-6, “Протецта Гроуп“, (МБ 20003049) ДС, Јелена и Драган Триван, фирма позната по учешћеу у шунд-ријалитију “Прељубници” на ТВ “Пинк”.

Не треба напоменути да су објекти Владе под “физичком ингеренцијом и опсервацијом” “Г4с” и “Сецуритас”-а у току 24 часа сваки дан у години. Гури и Јокић су били мудри па немају директно власништво (нису оснивачи) у АПР већ то чине преко посредника, али са посебно обезбеђеним Уговором са фиктивним оснивачем који је уписан у АПР, који дефинише управљање и поделу профита.

Неки тендери се уопште не обнављају па су тако ушли у историју. Реч је о набавци нон-цоре делатности у ЕПС-ПД “Југоисток” Ниш где је нето вредност посла 35 милиона месечно. “Сецуритас” је у послу већ 8 година, нови тендери су повремено расписивани са конкурсном документацијом и условима који фаворизују “Сецуритас” поједини понуђачи су се на то жалили, Наручилац је усвајао захтеве за заштиту права и“Сецуритас” би увек остајао у послу до следећег “погрешног” тендера.

Што се тиче државне Комисије за заштиту права, јавна је тајна да је Владимир Галић(потпредседник одбора новосадског СНС), члан Комисије за заштиту права, већ5 година на платном списку “Сецуритас“- а односно 1% од вредности посла на годишњем нивоу, по позитивно решеном захтеву. Није згорег прочешљати захтеве од и у вези са “Сецуритасом”, који су упућивани Комисији и погледати коначне исходе по тим захтевима.

7. Из списка ЈП који је достављен види се да су највећи послови у ЕПС-у где је сада (а и раније) Аца Марковић председник УО. Аца је члан СПС-а, у канцеларији Ђорђа Вучинића се налази неколико урамљених фотографија са министром Дачићем. Тај лоби је сада појачан са министарком Зораном Михајловић (СНС), која се налази са Ђорђем раме уз раме у Регуларним великим ложама Србије.

Добра девојка у председниковом кабинету

Постоји низ других полицијских и других политичких функционера и ван Београда, који су такође на платном списку “Сецуритас“-а, а наравно, на крају о трошку грађана. Логистику им пружа и Станислава Пак, која је раније била запослена у “Сецуритас”-у као директор сектора продаје, а сада је саветник за медије Председника Србије-Николића.

Бошко Ничић вуче дуго пријатељство из “Нове демократије” са Аном Милутиновић (ПР манагер) из “Сецуритас”-а па је зато ова фирма ексклузивна у Зајечару на пословима обезбеђења. Сви “безбедносно интересантни” подаци о објектима државе путују у Лондон на дневном нивоу.

Посебни захтеви из Лондона о увиду у поједине канцеларије и списе Владиних органа врше се ван радног времена администрације, врше се дигитални записи и одмах шаљу у Тависток институт.

Наравно, да се ти записи не врше преко радника обезбеђења већ преко супервизора који има право ући, без њих, у сваку просторију коју ове фирме обезбеђују. “Сецуритас СЕ” је фирма на гласу по мобингу.

У току је, а и у континуитету је, око 200 пријава и тужби за мобинг од стране менаџмента који покушава да уведе страхопоштовање над онима који покушавају интерно указати на незаконито поступање. Као истрајна жртва која одолева атацима менаџмента и њиховог поглавара Паwела Рафалског је Ана Милићевић (особа која много зна), координатор и експерт за аларм мониторинг и технику, која још увек одолева увредама, провокацијама, претњама и уценама и не жели из ината да напусти компанију, иако јој је нуђена и “пристојна” отпремнина.

Слати су и меилови у Пољску где се налази координатор за Југоисточну Европу Паwел Рафалски. Међутим, с обзиром да је он заинтересован да се уредно из Србије месечно шаље 6% профита и 1% њему лично(тајно) од провизије “српске корумпираности”, све ове меилове Рафалски је игнорисао. Дакле, ево како функционише интерни профит Рафалског и “Сецуритас СЕ“.

Стокхолму је “објашњено” а и подаци Транспарентост Србија помажу у томе да је Србија држава корумпираних чиновника и да би се добио посао или остало у послу мора платити. Тако да у финансијским књигама постоји ставка, по одобрењу Рафалског, по овом основу (за давање провизије-читај:мито). Тада на сцену ступа српска лукавост…

Пример 1.

Са Перицом Милетићем (сецуритy манагер) из “Раиффеисен банк” се договори да му “Сецуритас” на име заслуга за “улаз” у послове обезбеђења у банци месечно даје 1.000 евра. Међутим, договорно се повећа тај износ на 1.500 од чега би 500 задржао тим за прање новца и дао 1% Паwелу Рафалском, који се појављује једном у два месеца у Србији.

Перица је захтевао да се и његова интимна пријатељица Милица Јелић, запосли као референт осигурања, а након кикса у “Комбанк арена“, иако је склона алкохолу и старијим мушкарцима, унапређена је у Ризико менаџера. Тренутно се неуспешно “брани” од Вучинићевих и Хајдуковићевих сексуалних насртаја.

Пример 2.

Исто ово се може применити на Игора Петронијевића, сецуритy манагер-а у “Хyпо-Алпе Адриа банци”, који је снимљен на Бежанијској пијаци када преузима коверту с новцем од Хајдуковићевог курира Стевановића. Снимак је завршио код инспектора Пузовића из УКП Нови Београд, који је добио адекватну награду од Вучинића да се то све заустави.

Пример 3.

Код добављача је слична ситуација. Да би неко на пример, вршио одржавање возног парка-флота од 200 возила, мора да искешира месечно одређени износ, тако да добављач обезбеђује себи доживотну ангажованост, надувава фактуре, уредно и у року наплаћује услугу и даје апанажу “Сецуритас”-овом Тиму. Сви задовољни. И тако даље…

Пример 4.

У току је набавка сигурносних кофера од фирме “Спиннакер” по цени од 4.000 евра/ком. Реална тржишна вредност истих оваквих кофера у Хрватској су 1.500 евра/ком. Неопходан контигент је 360 комада(18 по блинди) кофера а разлика од 900.000 еура се дели интерно тиму за прање новца.

Пример 5.

“Сецуритас” има савремено опремљени Оперативни центар за сателитско праћење возила који им служи за ГПС праћење сопствене флоте. “Научници” су се досетили да то треба да ради оут-сорце фирма НТС, домаћа фирма са страним капиталом, нормално за огромну провизију. Хајдуковић ових дана безуспешно покушава да обуставу ову трансакцију иако је већ уплаћен аванс од 50%. Ово све због тога јер је сазнао да је Вучинић узео већу провизију него што је рекао Хајдуковићу.

Кукају, прете, претварају се….

Из свих примера види се да највише у овој комбинацији губи држава, “Сецуритас” и његов клијент. Када се деси било какав штетни догађај са клијентом с којим нису у спрези (нису дали мито – а има их и таквих) онда они ту штету надокнађују кампањом за повећање (корекцију) цене својих услуга свим клијентима.

Познати су по томе да сваки месец имају кампању за корекцију цене, па ко се упеца-упеца. Обуку за вођење разговора са клијентима за корекцију цене врши им глумац Иван Бекјарев, који је ангажован у њиховом Центру за обуку у “Сава центру”.Ангажован је сваког петка по четири наставна часа, и за то узима 6.000 евра!

Дакле, он их увежбава за наступе сходно различитости сваког клијента. Тако их он учи да кукају, плачу, прете отказима, измишљају разноразне изговоре: криза, повећање трошкова, много радника, српски интереси око запослености и сл.

Ове сцене се одигравају код оних клијената који нису склони примању мита, а код ових других клијената где су корумпирали чиновнике-то је њихова стална обавеза, јер повећањем цене повећава се и њихов проценат провизије.

Профит од корупције се распоређује на: 6% за Стокхолм, средства за високе плате Тима, средства за зараде запослених, средства за накнаде “кандидата” на стручном усавршавању, средства за корумпиране државне чиновнике, средства за масонску ложу и “консалтинг експерте”, средства за УДК (учешће у добити компаније-сваки месец у виду другог дела зараде), средства за бонусе пробраних и лојалних сарадника(једнократно, у априлу за претходну годину), обезбеђују се од разлике од 63% легалних и 32% реалних пореза на зараде радника на стручном усавршавању која се месечно закидају од државе у износу од минимално 220.000 еура месечно, као и од разлике пореза стално запослених радника од 37%по раднику сваки месец(63%легалних-26% УДК=37% утаје пореза)…

Фингирани откази

Иначе, када би “Сецуритас” у Србији пословао доследно по локалним (српским) законима, као и све фирме у Србији, могао би одмах да објави банкрот. Толико успешности овог српског менаџмента који заступа стандард мултинационалне компаније. Сви који су контролисали “Сецуритас” по разним основама, овајдили су се.

Наилазили би на неправилност, саопштавали је је Тиму, а ови би реаговали апанажом,запошљавањем њихове деце или скупоценим једнократним поклонима. Не постоји државни орган који нема чиновника, а да нема личне користи од “Сецуритас”-а, а и они умеју тражити понеку услугу, мишљење, одлуку, уредбу и сл.

Оно што странци не знају то је да овај Тим већ има одступницу. Знајући да ће кад-тад добити отказ у фирми због очигледних фризирања финансијских извештаја или отићи на одслужење казне, они стварају нове империје како би имали безбрижну старост.

“Сецуритас” има велики број клијената и природно је и логично и да има дневни одлив-отказе клијената по разном основу. У овом случају откази су фингирани и то тако што: “Протецта гроуп”(Јелена Триван из ДС) прихвата “Сецуритасове” послове у име Ђорђа Вучинића, а “Омега гуард”-(Хајдуковићев бивши газда-Остојић, МБ 20356561) послове у име Александра Хајдуковића.

Хајдуковић је свог поверљивог Обласног менаџера послао на откоманду у “Омегу”како би што успешније прихватао пребацивање послова. Вечито је ривалство између Хајдуковића и Вучинића око реципроцитета тих послова, однос треба да буде 1:1.

С обзиром на низак квалитет услуге (јер се нико не бави оперативним радом на терену), често за инцидентне ситуације(крађе и сл.) предочавају клијентели да поседују Полису осигурања на два милиона долара.

Међутим, када заиста дође до пљачке транспорта новца и бива однешен новац “Универзал банке”, онда се види да од тога нема ништа. Исти случај је и са Дирекцијом робних резерви када је ове године опљачкан магацин у Иригу и где је штета око 310.000 еура. Наравно да се ни до сада није штета измирена.

Трећи најсвежији случај је штета у “Комбанк арена” када је организатор “Wхите сенсатион” претрпео штету од милион евра. Душан Бајатовић је запослио пилота Цанета Суботића-Вука Станишића (син од Јовице Станишић) и Весну Симатовић, супругу од Френкија у београдски део “Србијагас”-а. Вук Станишић, без тендера, ангажује физичко обезбеђење у фирмама у које је “Србијагас” ушао по основу дуга за гас: “Информатика”, “Агрожив”, “Српска фабрика стакла”, “Петрохемија”.

Зашто баш ЕПС?

(Или Веза- Ђорђе Вучинић -Регуларна велика ложа Србије, Сецуритас“, – Зорана Михајловић-Регуларна велика ложа Србије, Министарство енергетике, ЕПС)-Александар Јокић (СНС, саветник в.д.генералног директора ЕПС-а, консултант у Гем сецуритy).

Нова коалиција у ЕПС доводи кадрове који до сада нису радили у енергетском сектору… За директора Колубаре је постављен власник печењаре из Обреновца, који има завршен неки од приватних факултета. Директор Електровојводине је бивши кик-боксер. Директор у Нишу је локални СПС кадар.

Доласком СНС кадрова у дирекцију ЕПС, саветник је постао и Александар Јокић, који је најпре узео канцеларију која је припадала заменику генералног директора, а онда и три аутомобила – „Пасат” му стоји код куће, „Шкоду супер б” велике кубикаже користи по граду, а суперскупим „Леxус хибридом” понекада крене на пут.

Добио је чак и возача! Наравно, сходно пореклу, Јокић протежира кадрове из Црне Горе и са Косова – тако је директор интерне контроле постао Копривица који је из Приштине, директор „Електродистрибуције Београд” је досадашњи радник „Електрокосмета” који такође на кључна места доводи своје земљаке.

Финансијски директор ЕПС-а Вукосављевић је променио доста фирми, а из сваке је био протеран. Директорка људских ресурса Рајачић је из НИС отишла под притиском пошто нису били задовољни њеним радом у области ХР. Извршнидиректор Александар Сурла је приликом бирања канцеларија у ЕПС-у довео супругу да му провери да ли канцеларије одговарају Фенг-шуи критеријумима (кинеска традиционална метода одређивања идеалног положаја у простору)…

Промењени су људи у врху ЕПС али они стари у другој линији су остали. И то све кадрови ДС и претходног директора Марковића кога је званично поставио ДС, а незванично Војин Лазаревић. Директор за стратегију и инвестиције је Милош Стојановић који је био просечни консултант, и који осим личне сујете и жеље за влашћу има мало тога потребног за ово место.

Њега су окружили сарадници бившег директора Марковића (односно људи Лазаревића и Шекревског) које је новембра 2012. водио у Кину у вези пројекта „Колубара Б” а који ће да кошта до милијарду евра. То су исти они људи који су трасирали пројекат у правцу које је одређивао Владимир Шекревски (фирме Терра Траде, Декотра, СЕЕК), и Војин Лазаревић (Руднап).

Стојановић је у децембру исту екипу одвео у Јапан за пројекат ТЕНТ Б3 који ће слично да кошта као и „Колубара Б”. Званично, пут у Јапан је организовала компанија „Хитацхи” а у ствари Руднап група у власништву Војина Лазаревића, која их је за време претходног директора ЕПС Марковића довела у ЕПС када су ЕПС и „Хитацхи” потписали Меморандум о разумевању, тако да два највреднија пројекта у Србији и даље трасирају тајкуни у правцу личног профита и богаћења.

Тим ЕПС-а је у Јапан отпутовао авионом и то 1. класом са смештајима у хотелима где спавање коста најмање неколико стотина евра. Пре промена директора огранака у “Електровојводини” директор Огранка Нови Сад Мирко Мајсторовић “у задњи моменат” и на брзину, без уобичајене процедуре је успео да “уведе” “Гем-сецуритy” и “Сецуритас” на послове обезбеђења на територији свог Огранка, који је највећи у “Електровојводини” иако тамо опсервира њено зависно Друштво “Одржавање и услуге”(Нови Сад) које опслужује “Електровојводину” на тим пословима.

Зна ли министарка Зорана Михаиловић ко управља ЕПС-ом? Јавност има право да пита министарку како то да Лазаревић и Шекревски и после одласка директора Марковића и даље у ЕПС-у и да настављају да каналишу главне пословне токове ЕПС као у време када је коалиција ДС-СПС владала ЕПС? Новопостављене директоре су узели под своје, а и даље контролишу директоре који су постављени 2009. године –Драгана Јовановића (“Костолац”), Петра Кнежевића (ТЕНТ-Обреновац), Драгана Станковића (“Ђердап”). Лазаревић и Шекревски су главни лобисти „Руднап” (производи бројила за струју), „Терра Траде”, СЕЕК, „Енергософт”, „Рафако”, „Алстом”, „Кончар”, „Декотра”, „Силовие масини” (ревитализује хидроелектране „Ђердап”). Главни купци наведених фирми су управо „Костолац”, ТЕНТ и „Ђердап” односно фирме у којима су и даље на власти директори које је поставила коалиција ДС-СПС. Да ли је ово случајност?

Да ли је случајност што „Руднап”, „Сqуадра” и „Минел-котлоградњу” Лазаревићеве фирме обезбеђује „Сецуритас” где их је „увео” Раде Булатовић, а Војин их уводи тамо где Александар Марковић неће у ЕПС-у. Раде је запослио бившег “физикалца” БИА(физичко-полицијско обезбеђење Радетове ћерке) Душана Јаковљевића као менаџера транспорта новца у “Сецуритас”-у када је добио отказ, јер су обојица у алкохолисаном стању пуцали у кафани у Аранђеловцу. Наравно даминистарка зна јер је ова стратегија са „Сецуритас”-ом договорена у “Еаст-Wест бридге” на Новом Београду, Владимира Поповића 6, апартман 202, односно, Регуларним великим ложама Србије.

Срђан Ђуровић, директор “Електросрбије” Краљево и Игор Новаковић, директор “Југоисток”-а Ниш имају домаћи задатак(добијен из ЕПС-а) да доделе посао физичког обезбеђења фирми “Сецуритас” тако што ће поставити додатне услове за чешће понуђача а које испуњава само “Сецуритас”. Тендери ће се ускоро објавити.

У Нишу ће набавка бити централизована док “Електросрбија” за тај “пројекат” преноси овлашћење на директоре Огранака. Гури већ обилази Огранке са својим возилом, “Хуммер”-ом где својим преосталим ауторитетом преноси став централе СНС, иако је то директор Ђуровић већ урадио. С обзиром да додатне услове испуњава само “Сецуритас”, Гури и Јокић су се договорили да се ни са својим фирмама шлепају као група понуђача, те да поделе на 3/3.

Истурене вође и адвокатски тимови

Било какви инспекцијски прегледи падали су у воду, јер је ангажована београдска адвокатска канцеларија-фирма од поверења Стокхолма: “Сцхонхерр” (Моравчевић& Војновић&партнери) са седиштем у Београду, Француска 27. Истурени вођа тима за Србију је Реља Здравковић.

Ова канцеларија има директну проходност ка Стокхолму, којима и подноси месечни правни извештај за Србију. Канцеларију сачињавају партнери адвокати сарадници Славен Моравчевић, Петар Којдић, Дејан Борић, Матија Војновић, Наташа Лалатовић, Милош Богдановић, Срђан Петронијевић, Миљан Мимић Дијана Грујић… Млађи партнери, Ивана Панић, Војимир Куртић, Никола Бабић, Вукашин Петковић, Марина Николић, Јелена Безаревић, Пајић Јелена, Петровић Душан, Обрадовић Милош, Лаковић Андреа, Радоњин Тања, Шумар Лука, Лопичић Бојан, Рајић Иван, Пантовић Данијел, Стевановић Срећко, Вујаковић Марија…

У свим спорним правним ситуацијама а нарочито обавештајне заштите они ступају на сцену.

Реља Здравковић је ипак одлучио да фиктивно иступи из “Моравчевић& Војновић&партнери” и основао је канцеларију “Здравковић&партнери” и сада су на истој локацији (Београд, Француска

Реља је, иначе, ексклузивни заступник бизнисмена Милана Бека, па је и он уплетен у аферу “Лука Београд”…

Код њега су и адвокати: Алекса Анђелковић, Ана Арамбашић, Вук Васиљевић и Андреја Вражалић. Тако да “Сецуритас АБ” Стокхолм наступа у Србији са 5 обавештајних ћелија; адвокатска канцеларија “Моравчевић& Војновић&партнери, Београд; адвокатска кацеларија “Здравковић&партнери”, Београд; “Сецуритас СЕ”(у име њих: Вучинић Ђорђе, Александар Хајдуковић, Татјана Антонић и Ана Милутиновић), Београд;”Сувајац&партнерс“(у име њих: Душко Сувајац), Београд; “Прице Wатерхоусе Цооперс“, Београд.

Ове ћелије из Београда директно су и индивидуално потчињене Стокхолму, а они опет на из Београда руководе директно и индивидуално на Балкану са; “Сецуритас МЕ”(Монтенегро), Никшић, А. Баћковића бб;.”Сецуритас БХ” (Босна и Херцеговина), Сарајево, Бачићи 15 (бивша фирм Бакира Изетбеговића); “Звонимир-сецуритy” (Хрватска), Загреб, Зелинска…

Ревизор је, по налогу из Стокхолма, фирма “Прице Wатерхоусе Цооперс“(МБ 20051167) и он често нерадо помаже финансијском контролору Татјани Антонић из “Сецуритас”-а да фризира финансије извештаје који иду ка Стокхолму.

Горан Радосављевић Гури, рођен је 1957.године у Аранђеловцу. Запослио се у полицијском џудо-клубу, као референт за обуку 1985.године, наставио деведесетих година у јединицама Посебних јединица полиције, а истеран је из МУП-а фебруара 2005. године, и отворио фирме за обезбеђење заједно са криминалцем Милорадом Јоксимовићем, званим Миша Омега, “бизнисменом” који је учествовао у многим приватизацијама од 2004., а постао познат широј јавности тек када су се због неисплаћених плата радикализовали протести радника предузећа „1. мај”.

Гури је истеран из МУП-а због проневере са дневницама и осталим трошковима и нанео штету држави од 3,5милиона динара о чему је МУП водио истрагу. Никада нико званично није отпустио Гурија за покушај или планирање убиства Војислава Коштунице и не зна се зашто он то наводи као разлоге за своју смену. У јануару ове године, Агенција за приватизацију Јоксимовићу је одузела хотел „Палас” у Јагодини и компанију „ПТТ угоститељство”, које управља над два хотела, јер није уплатио све рате у куповини ових фирми. У интервју за „НИН” Јоксимовић је рекао да је био пријатељ са људима као што су Аркан и Љуба Земунац некада, а да је сада са Сретеном Јоцићем, као и да међу криминалцима има доста поштених људи.

Присуствовао 45. рођендану Сретена Јоцића 27. октобра 2007., када су били нападнути припадници полиције, поводом чега је Јоксимовић сведочио пред истражним судијом Другог општинског суда у Београду од 19. 5. 2009. године.

Радосављевић и Јоксимовић су заједно били власници агенције „СецТраЦон”, а њихова деца агенције „Сектра консалтинг“, под покровитељством немачке фирме „Маx сецом”. Поред овога, Јоксимовићеви синови су власници агенције „Обезбеђење-Омега” из Новог Сада, а Гури власник агенције „Трекердог”. Један од оснивача забрањене Легијине фирме „Лупус“. Као “способан” бизнисмен све фирме је угурао и вишемилионску блокаду а затим и ликвидацију.

Он објашњава да је читава пословна акција заправо дело дугогодишњих пријатеља који су схватили да могу заједно нешто да ураде један за другог, уместо да плаћају услуге „трећим лицима”: „Од тога смо почели. После смо се развијали. Фирма је учествовала и у обезбеђењу у Ираку, били смо ангажовани од већих међународних компанија. Запослио сам доста пензионисаних полицајаца. Наша заједничка фирма нема наоружање, а не знам за његову фирму. Ја ћу набавити оружје тек када се закон донесе”, каже Горан Радосављевић.

Уколико се обраћате за правну помоћ адвокату Божи Прелевићу, одмах ће додатно ангажовати (и наплатити) Гурија. Место окупљања им је у Лига експерата (екипа Лако ћемо). Гури је иначе „специјалац за колутове унапред и назад”. Учланио се у странку тражећи заштиту од опасних клијената, а због неизмирених рачуна у Африци. Гури, Баџа и Влаја (Влаховић) су обични полицајци-џудисти са купљеним дипломама ДИФ-а. Као такви су примљени као инструктори у Градском МУП-у Београда (29.новембар). Према речима полицијског генерала Милошевића, Гури никада није учествовао у ратовима бивше СФРЈ, иако се представља да јесте.Познат је да је издао све за које је радио. Често се виђао са Мићуновићем, Човићем, Легијом и Ђинђићем, те је предложио да се Хагу уместо генерала Родољуба Рође Ђорђевића испоручи генерал Сретен Лукић, што су ови и прихватили.

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије