Фискални савет: Нацрт закона о кредитима у францима споран и носи фискалне ризике

Фискални савет саопштио је данас да није оправдано да се буџетска средства користе за решавање проблема с кредитима индексираним у швајцарским францима. Савет је упозорио и да предложени закон о конверзији тих кредита представља преседан који носи фискалне ризике, наводећи да би проблем требало решавати без непосредних буџетских трошкова, уз проглашавање банкарске праксе незаконитом.

Предлог закона је споран, како је објашњено у саопштењу, због тога што се односи само на групу дужника који још нису отплатили своја дуговања, а не на све дужнике. Такође, истиче се и да би такав закон могао да се искористи за нове захтеве, како би се из јавних средстава субвенционисале и накнаде трошкова другим дужницима, иначе искљученим из садашњег Предлога закона.

“Иако Правно схватање Врховног касационог суда (ВKС) ни у једном свом ставу не подразумева укључивање јавних средстава за решавање проблема кредита индексираних у швајцарским францима, закон предвиђа знатна издвајања из буџета, у износу од око 10 млијарди динара – што сматрамо неоснованим. На овај начин, трошкове обештећења дужника, проистекле из судске одлуке, уместо искључиво комерцијалних банака делимично ће сносити и порески обвезници”, наводи се у саопштењу.

Сутра скупштинска расправа о предлогу закона
О Предлогу закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима посланици ће сутра ујутру расправљати у Скупштини Србије, а председница Парламента Маја Гојковић данас је изјавила и како очекује да закон буде усвојен наредне недеље.

Из Фискалног савета истичу и да би усвајање закона “могло довести до нових захтева за буџетским средствима приликом обештећења грађана који су своје кредите у швајцарским францима већ отплатили или их конвертовали у евре у складу са пређашњим препорукама Народне банке Србије”.

Наговештено трошење новца из буџета на спорове приватних страна
Наглашено је и да коришћење буџетских средстава за решавање спора између приватних банака и њихових дужника наговештава да би и убудуће новац свих пореских обвезника могао бити трошен на спорове у којима су обе уговорне стране из приватног сектора.

Такође, Фискални савет подсећа и да ово није први пут да судови у Србији прогласе широко распрострањену банкарску праксу незаконитом.

Kао пример је наведена правоснажна пресуда из 2013, којом се утврђује да су банке незаконито склапале уговоре о кредитима с могућношћу да једнострано повећавају каматну стопу, односно своју маржу, у складу са интерним одлукама банке. Народна банка Србије је тада својим препорукама и смерницама омогућила систематску и ефикасну имплементацију судских пресуда, након чега су пословне банке аутоматски примениле судску праксу у свим постојећим уговорима и дужницима отписале одговарајући део главнице.

“Сматрамо да би се и сада могла обезбедити аутоматска примена става ВKС, било путем званичних смерница Народне банке, било усвајањем закона који би пословним банкама налагао аутоматску примену става ВKС, али без трошења јавних средстава”, наводе из Фискалног савета.

На овај начин би се, како су објаснили из Савета, избегли велики судски трошкови и административна оптерећења у правосудном систему, а дужници би аутоматски дошли до испуњења својих права у складу са ставом ВKС.

Предложени пропис се не односи на све дужнике
“Предложено трошење јавних средстава може представљати преседан и отворити врата за додатне будуће трошкове”, пише у саопштењу, уз образложење да предложени закон омогућава отписивање дела преостале главнице дуга само оној групи дужника који још нису завршили отплату својих кредита – тј. за мање од 17.000 од укупно око 22.000 дужника који су првобитно узели кредит индексиран у швајцарским францима.

Из Фискалног савета су упозорили и да предложеним законом нису обухваћени дужници који су већ отплатили своја дуговања, нити дужници који су већ прихватили неке од модела конверзије које им је 2015. године понудила Народна банка Србије.

“Такође, највећем броју дужника којима су банке већ активирале хипотеке и продале станове предложени закон пружа знатно мање обештећење него што став ВKС налаже – јер је њихова преостала главница дуга, услед продаје стана, знатно мања од иницијалног износа кредита који би требало да се користи за очување једнакости узајамних давања”, навели су из Фискалног савета.

Kако се додаје, постоје и појединачни случајеви, попут кредита у швајцарским францима узетих у 2010. и 2011. са дугим роком отплате, где дужници по предложеном закону добијају осетно већу надокнаду од оне коју би добили уколико би се доследно применио став ВKС, а у тој надокнади учествују у великој мери и средства пореских обвезника.

Подсетимо, Врховни касациони суд недавно је изнео мишљење да су уговори у швајцарским францима ништави уколико се банке нису задуживале у тој валути, као и да је ништав уговор уколико банка није писмено обавестила кориснике о ризицима.

Предлог закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима је потом усвојен на седници Владе Србије, након чега је упућен у скупштинску процедуру. Закон предвиђа да се преостали део дуга грађана који су се задужили у “швајцарцима” конвертује у евро, као и да износ добијен конверзијом буде умањен за 38 одсто, због чега ће трошак републичког буџета за његово спровођење буде скоро 100 милиона евра (11.686.680.000 динара).

Таквом Предлогу закона успротивило се раније и само Удружење ЦХФ Србија, које представља грађане задужене у швајцарским францима “јер се банке не могу амнестирати”. Представници овог удружења су најавили да ће инсистирати на кривичном гоњењу оних који су грађане довели у заблуду.

Извор: Бета, Инсајдер