Ако Влада не предузме неопходне мере дугови градова и локалних заједница ће потопити државне финансије, каже председник Фискалног савета Павле Петровић.

Градови и локалне самоуправе у Србији дугују око милијарду евра, а касне у плаћању доспелих обвеза од 300 милиона евра, што укупно чини четири одсто бруто домаћег производа, податак је који је у најновијем извештају изнео Фискални савет.

„Влада би требало да се укључи у решавање тих проблема, али важније је да локалне самоуправе крену у тај посао“, рекао је Петровић гостујући у Кажипрсту Б92.

Према његовим речима, најтежа је ситуација у Крагујевцу, а затим следи Ниш. Београд и Нови Сад, каже Петровић, су стабилнији, али и они имају проблеме.

Додао је да Град Београд 15 одсто годишњег расхода или око 100 милиона евра даје за покривање губитака у Градском саобраћајном предузећу.

„Београд сад треба да инвестира. У претходне три године за инвестиције је одвојено свега 80 милиона евра а требало је барем дупло. Да би то постигао, он мора да направи уштеде на свим расходима“, рекао је Петровић.

Задуживање Града Београда ради повећања инвестиција није према његовим речима, добар модел јер је дуг са 60 милиона евра у 2007. години нарастао на садашњих 410 милиона евра.

„То је једанко на пример, субвенцији за Железницу, где видите јасно ред величина“, каже.

Београд је у време када је узимао кредит како би инвестирао није штедео на текућој потрошњи, рекао је Петровић.

Према његовим рчеима, Град Крагујевац је на крају 2015. године дуговао четири милијарде динара што је скоро једнако годишњем буџету, локална јавна предузећа дугују две милијарде динара.

„Наша оцена је да је Крагујевцу потребан средњорочан план, до 3 до 4 године, који би подразумевао веома оште и болне мере. На пример, план за фискалну консолидацију, повећање пореза на имовину…веће реструктуриање јавних предузећа, што значи и отпуштања и да влада прати те трендове и помаже“, каже Петровић.

На питање да ли је то био задатак бивше министарке Ане Брнабић, каже су они који су били дужни да те проблеме виде претходних година су министри привреде, финансија и локалне самоуправе.

„Просто је незамислимо каквих је трошења и непопулизма било, а да није било реакције с друге стране“, каже.

Истиче да није било лако направити анализу јер су подаци практично недостуопни и да је потребно направити систем транспарентности.

Б92