Привредни раст Србије је испод свог потенцијалног нивоа због слабих институција, посебно владавине права и контроле корупције и највећи је економски проблем, саопштио је Фискални савет Владе Србије.

Следећи чинилац који кочи привредни раст су, како је наведено у анализи Фискалног савета “Зашто привредни раст Србије заостаје”, ниске инвестиције, нарочито приватне које су недовољне, пре свега услед слабе владавине права и високе корупције. Фискални савет је у том раду који ће бити порезентован на бизнис форуму на Kопаонику, навео да привредни раст успоравају и недостаци у образовном систему.

“Привреда Србије тренутно расте готово два процентна поена испод свог потенцијала, односно нешто изнад три одсто, уместо потенцијалних пет одсто”, навео је Фискални савет.

Половина заостајања или један процентни поен, према тој анализи, може да се објасни слабом владавином права и високом корупцијом, док друга половина потиче од ниских инвестиција (0,7 процентних поена) и недостатака у образовном систему (0,2 процентна поена).

“Реформе у области владавине права и обуздавања корупције, као и реформа образовања, су основни предуслови да Србија оствари свој потенцијални раст”, навео је Фискални савет.

По економском развоју и животном стандарду становника Србија је, како је наведено, при самом дну лествице европских земаља.

“Бруто домаћи производ (БДП) по становнику Србије упола је мањи него у земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ) и тек је на трећини нивоа развијених земаља Западне Европе”, оценио је Фискални савет.

Додаје се да би “Србија требало да те заостатке постепено надокнађује бржим привредним растом, али се то не дешава”. Истиче се да су земље ЦИЕ у претходној деценији имале осетно бржи привредни раст од Србије, па су јој у економском развоју додатно одмакле.

“БДП је по становнику на почетку 2010. године био на нивоу од око 62 одсто просека земаља ЦИЕ, а у 2017. пао је на испод 55 одсто”, навео је Фискални савет.

Н1, Србија данас