ЈАВНЕ финансије Србије и поред одличног, избалансираног буџета још нису потпуно уређене, нити подстицајно утичу на привредни раст, по ком Србија знатно заостаје за земљама Централне и Источне Европе, навео је Фискални савет у радном материјалу припремљеном за Копаоник бизнис форум који данас почиње.
У радном материјалу тог независног тела под насловом “Како даље: Реформе јавног сектора и ‘закључавање’ уравнотеженог буџета Србије” наведено је да је фискална консолидација у Србији у 2017. години постигнута непланираним уштедама буџета од преко 2,3 милијарде динара, услед већих прихода и мањих расхода за камате.
Премда заслуга и за та непланирана побољшања једним делом припада Влади Србије због сузбијања сиве економије, првенствено на акцизне производе, већи део ових фискалних побољшања, по оцени Фискалног савета, ипак је дошао споља, као последица повољних међународних чинилаца, пада цена нафте и гаса, смањења каматних стопа у Европи и снажног економског опоравка ЕУ са којом је Србија чврсто повезана преко извоза и страних директних инвестиција.
Ови чиниоци имали су, навео је Фискални савет, утицај на фискална побољшања, јер су довела до ванредног раста порески издашне личне потрошње, утицала су на повећање извоза и профитабилност привреде, укључујући и профитабилност највећих државних губиташа попут Србијагаса, а такође су заслужна за добар део смањења трошкова за камате на високи јавни дуг.
“Првобитно планиране мере штедње практично су се свеле једино на умањење пензија и плата у јавном сектору”, навео је Фискални савет и додао да то умањење јесте било неопходно, не само због преко 500 милиона евра годишњих уштеда које су биле пресудне за непосредно избегавање кризе, већ и због тога што су тиме пензије и плате у јавном сектору приближно сведене на ниво који привреда Србије може дугорочно да финансира и убудуће повећава у складу са својим растом.
Већина других мера штедње, од којих су неке у старту биле нереално планиране, као рационализација броја запослених у јавној управи је изостала, сматра Савет и указује да је још важније то што нису спроведене планиране реформе јавног сектора, просвете, здравства, јавних предузећа, локалне самоуправе, приватизација државних предузећа и повећање јавних инвестиција.
Јавне финансије Србије још нису “безбедне”, како је оценио Савет, јер је јавни дуг и даље превисок, тренутно је преко 60 одсто БДП-а, а за земље попут Србије, горња граница одрживог јавног дуга је око 50 одсто БДП-а.
“Уколико би Србија нову међународну рецесију која ће у дужем року несумњиво поново доћи, дочекала са јавним дугом већим од 50 одсто, то врло лако може да доведе до озбиљне фискалне кризе праћене великим падом животног стандарда грађана”, навео је Фискални савет.
Додаје се да је “једну овакву велику кризу Србија једва избегла пре само неколико година умањењем пензија и плата у јавном сектору и сада је потребно спречити могућност њеног поновног појављивања смањењем превисоког јавног дуга”.
Да би јавни дуг пао на испод 50 одсто БДП-а, буџет мора, како је процењено, да буде приближно избалансиран и да дефицит не буде већи од 0,5 одсто БДП-а, најмање још пет година.
“Други ризици највећим делом долазе из нереформисаног јавног сектора, пре свега јавних и државних предузећа, бројних тужби пред домаћим и међународним судовима које имају различити повериоци, а мера умањења пензија мора се што пре укинути”, оценио је Фискални савет и упозорио да су погрешне и више пута емпиријски демантоване идеје да Србија може одрживо да повећа привредни раст повећањем државне потрошње.
Бета
