Фонд за пљачку Србије

Самозвани вршилац свих дужности у држави, Александар Вучић, једну истрагу неће покренути. То је истрага мултимилионске пљачке из Републичког Фонда за развој. Захваљујући томе, наставља се његово даље черупање са највиших места у држави. До краја 2013. године, планирано је да се из Фонда извуче скоро две милијарде динара иако је до сада на овај начин из државне касе нестало две милијарде евра. Нова власт чак планира и да повећа деловање Фонда тако што ће још више пара преко њега да усмери у политички подобне пројекте.

Пошто је републички буџет празан, кренуло се у безобзирну наплату свих потраживања према привреди и грађанима. Време када се новац разбацивао је прошло. Управо захваљујући таквој ситуацији на површину су испливале тајне претходних, али и актуелне власти, за које су се многи надали да ће неопажено проћи.

Како је недавно објавило само Министарство привреде, код пословних банака је покренут поступак наплате банкарских гаранција у укупној вредности од 1.404.000 евра. Овај новац грађана Србије је у периоду од 2009. до 2012. године преко републичког Фонда за развој исплаћен на рачуне осам инвеститора у виду субвенција за запошљавање нових радника, као и отварање и проширење производних капацитета. Заузврат су “инвеститори” положили банкарске гаранције да ће поступати у складу са уговором.

Предузећа код којих је услед раскида уговора покренут поступак повраћаја исплаћених субвенција су: Алфа Пропертиес доо Београд, Сербиа Индустриал Солутионс доо Крагујевац, БТР ЕXП доо Бољевац, Нишпродукт доо Ниш, Фортис Пропертиес доо Ћуприја, Вумо доо Београд Угриновци, Мецен Европа Тецх доо Нови Бановци, Маргарителли -инер -коп Косјерић – нови назив: Праг-продукт доо Косјерић.

Банке које су, по извештају Министарства привреде, давале гаранције су Уни кредит, ППБ, Војвођанска, Про Цредит, НЛБ, Јубмес, КБЦ и Универзал. Једини проблем до сада се појавио са гаранцијама Привредне банке које је банка одбила да исплати правдајући се тиме да ускоро одлази у стечај.

Оно што је далеко занимљивије од информације о раскиду појединих уговора, јесте информација о уговорима који нису раскинути, а тичу се државног финансирања послова који немају никакве везе са привредним развојем.

Ланац супермаркета ДИС тако је добио 300 милиона динара за „набавку залиха робе за маркет у Новом Саду”. Камата за овај „развојни пројекат” је три одсто, а рок враћања две године. Пекарска индустрија Панчево добила је 100 милиона динара обртних средстава за производњу пецива. Иза ове компаније се налази Предраг Ранковић Пецони, а новац су добила и многа пропала предузећа у реструктурирању – ФАМ, Рафинерија нафте, Магнохром, Петрохемија и Желвоз, док је највећи корисник средстава Железара из Смедерева.

Интермедиа нетворк, продуцент филма “Монтевидео”, добила је 100 милиона обртних средстава за „снимање слике и звука и специјалне ефекте за потребе снимања филмова и ТВ серија”, при чему је одлука о одобрењу новца условна.

Фирме Бачка и Криваја су такође добиле знатна средства из Фонда и то прва 80 милиона динара, а друга 220 милиона. Власник обе фирме је један инвестициони фонд са Белизеа – Натронис интернационал. Власник овог фонда је извесни Ференц Бриндза.

Занимљиво је да је Савет за борбу против корупције пре доделе средстава из Фонда за развој упозорио како су и Бриндза и његов инвестициони фонд део међународног ланца за прање пара. Бриндза није непознат овдашњим привредницима, али ни државним органима, јер је у стечај отерао читав низ домаћих фирми.

У међувремену је и ухапшен у иностранству, под оптужбом да је заједно са саучесницима преварио Хипо Алпе Адрија банку за чак 15 милиона швајцарских франака. Без обзира што је био правовремено обавештен о мутним пословима како Бриндзе, тако исто и његових компанија, Фонд за развој му је без проблема исплатио скоро три милиона евра за наводни развој ратарске производње у Србији.

У бизарне исплате спада и зајам Заводу за консалтинг и вештачења у висини од 2.319.408 динара за набавку колске ваге и система за наводњавање!

Некада је миљеник демократских властодржаца била Галеб група из Шапца којој је 2009. одобрен кредит у висини од 351 милион динара. Пре добијања поменутих пара Галеб је пословао са приходом од 2,4 милијарде динара на годишњем нивоу. По добијању кредита предузеће је исказало губитак од 140 милиона динара и број запослених са 360 смањило на свега 170 људи. Занимљив је ово “развој”, али се и поред тога нико у држави није досетио да тражи раскидање уговора са предузећем које је великодушно према челницима Демократске странке.

И пропалом Фармакому из Шапца у власништву Мирослава Богићевића, оданог финансијера свих власти, дато је шаком и капом – чак 731 милион динара. Те паре су потрошене на нешто друго, а не за развој, јер је Фармаком у овом тренутку пред банкротом.

Главни кривац за лоше функционисање Фонда за развој, према мишљењу Велимира Илића, министра грађевинарства, јесу политичке инвестиције. Он је својевремено јавно објаснио да је Верица Калановић, претходна председница Управног одбора Фонда истовремено била и председница Одбора за привреду и финансије Владе Србије тако да је она и предлагала и одобравала пројекте који ће добити повољне кредите.

Да би кредит био одобрен њега треба да предложи поменути одбор, потом да добије сагласност владе и на крају иде на одобравање Фонду. Калановићева је у то време била и министарка за регионални развој и потпредседница УРС-а. Као један од примера политичког одлучивања Илић је навео аква парк у Трстенику за чију изградњу је захтев поднео Туристички центар Врњачка Бања. Финансирање аква парка из буџетских пара је одобрено, али му је локација промењена па су средства усмерена страначки подобнијој локалној самоуправи.

Да би се разумело зашто Фонд овако недомаћински послује нашим парама, треба погледати ко су они који доносе одлуке:

проф. др Зорана Михајловић – министарка, Министарство енергетике, развоја и животне средине, Лазар Крстић – министар, Министарство финансија, Саша Радуловић – министар, Министарство привреде, Александар Антић – министар, Министарство саобраћаја, др Јован Кркобабић – потпредседник Владе и министар, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, мр Велимир Илић – министар, Министарство грађевинарства и урбанизма, проф. др Драган Гламочић – министар, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Сулејман Угљанин- министар, Влада Републике Србије, Татјана Матић – државни секретар, Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Дејан Поповић – државни секретар, Министарство енергетике, развоја и животне средине, а председник је Игор Мировић – министар, Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе.

Ради се, дакле, о политичарима и то из различитих странака владајуће коалиције, које све имају сопствене интересе, често дијаметрално супротне од интереса других странака. Сви ти интереси морају некако да се намире, због чега се из Фонда за развој финансирају и пројекти који немају никакве везе са развојем.

По званичном извештају Министарства привреде, портфолио Фонда за развој је вредан 217 милијарди динара, односно скоро две милијарди евра буџетских пара је у овом тренутку на приватним рачунима. Фонд за развој је издао и гаранције вредне преко 79 милиона евра привредним субјектима који нису солвентни.

Интересантно је и то да су узимаоци бескаматног кредита од државе морали да приложе банкарске гаранције. С обзиром да пословне банке располажу значајним нераспоређеним средствима која немају где да пласирају, нејасно је зашто та предузећа нису узела кредит од своје банке, већ су паре узимала од ионако осиромашене државе.

Један од највећих корисника новца из Фонда за развој, Миодраг Костић Коле, латифундиста који највише улаже у Украјину, а далеко мање у Србију, својевремено се бунио зашто се на сајту Фонда јавно објављују имена добитника средстава.

Аргументовао је тиме да када добије кредит од неке банке она то не објављује у јавности, па би исто тако морао да поступа и Фонд. Једно време је, после тога, заиста и било прекинуто обавештавање јавности о томе ко је колико пара добио од државе и у том периоду су обављене највеће трансакције преко којих је до краја испражњена државна каса. Нова власт, међутим, уопште ни не покушава да истражи коме, колико и за које “развојне” пројекте је новац плаћен.

Творац и фактички руководилац Фонда за развој је Млађан Динкић који није више члан владе, али има изузетног утицаја на првог потпредседника владе Александра Вучића који је најзаслужнији што се не истражује рад Фонда. Да се досадашња пракса политичких кредита државним новцем наставља, види се и из захтева од 11. октобра Управном одбору да се одобри нових скоро милијарду динара помоћи за 52 предузећа.

Како је само у изборној 2012. години преко Фонда плаћено више од 300 милиона евра, може да се очекује да ће истоветна пљачка уследити и када садашња власт на челу са СНС-ом схвати да одлази у опозицију. Због тога не треба очекивати да се Фонд укине, нити да се његов рад стави под контролу, јер се он показао као идеална славина кроз коју се новац из буџета одлива у приватне џепове.

Иван Милановић
©Гето Србија

материјал: Лист против мафије