Фонд за развој легло политичке корупције и пандорина кутија српске политичке мафије!

Директорка фонда Слађана Бацковић протестује због „паушалног” навођење Мирослава Мишковића као особе чије фирме су добиле највише средстава, иако Савет за борбу против корупције тврди да је Мишковићевим фирмама од 2007. до 2013. одобрено више него свим предузетницима заједно

Фонд за развој делио је повољне кредите на основу политичког утицаја, тврди Савет за борбу против корупције и предлаже влади да не дозволи да расподела милијарде динара за санирање штета од поплава никако не иде преко те институције. Јер се, како сматрају, досадашњим радом дискредитовао и показао да није способан да обавља послове из редовне надлежности, па је јасно да ванредни посао пласирања новца помоћи угроженима, неће извршити благовремено и квалитетно.

„Велика овлашћења појединаца у расподели средстава Фонда за развој и одсуство контроле трошења тих средстава доводе до корупције великих размера. Директно кредитирање по изузетно повољним условима подложно је разним утицајима. Ти утицаји су најчешће политичке природе, а политика је и највећи генератор корупције”, оцењује Савет.

Имајући у виду портфолио Фонда, отежану наплату рата и изостанак било какве форме спољног надзора над његовим радом, ово независно тело сугерише влади да преиспита пласирање средстава у овој години и изврши ревизију свих уговора за које касне отплате, односно код којих у 2014. и 2015. години доспевају рате на наплату.

Слађана Бацковић, директорка Фонда за развој за „Политику” каже да је изненађена садржајем, аргументима и закључцима изнетим у званичном извештају једне респектабилне институције какав је Савет за борбу против корупције.

– Савет у свом извештају ставља акценат на негативaн политички утицај владе на рад Фонда, посебно у домену одобравања кредита, при чему контрадикторно, даје препоруку самој влади да убудуће мора контролисати рад Фонда – сматра Бацковићева и додаје да је извештај мањкав у смислу ненавођења конкретних недостатака у раду Фонда.

Према њеној оцени препоруке Савета у вези са непласирањем средстава за помоћ угроженима од поплава, преко Фонда, забрињавајуће су са становишта интереса угрожених, а потом и са становишта саме аргументације комплетног извештаја.

У писаном одговору „Политици” она истиче да је навођење Мирослава Мишковића у извештају, као особе чије су фирме добиле највише средстава,„паушално и изолованo посматрано”.

– Сам податак да је у периоду од 2007. до 2013. године Фонд пласирао око 92 милијарде динара, а да је од тога за десетак апострофираних фирми, ангажовано укупно око четири, јасно указује да је у комплетној анализи изостало нужно успостављање економских анализа укупно и појединачно додељених средстава – каже Бацковићева.

Савет је устврдио да је фирмама Мирослава Мишковића од 2007. до 2013. одобрено 370 милиона динара више него свим предузетницима заједно, иако је подстицање предузетника основна делатност Фонда.

Иначе, Делта компанија је јуче издала саопштење у ком је истакла да је све кредите које је добила од Фонда наменски трошила.

Савет је посебно анализирао случај фирме „Беохемија” у власништву Жељка Жунића, која је прошле године направила губитак од 10,8 милијарди динара и сврстала се у ред пет највећих губиташа. Њу је Фонд 17. октобра прошле године блокирао активирањем меница у укупном износу од 17 милиона динара за два кредита. На дан испостављања блокаде укупне доспеле обавезе Жунићеве фирме износиле су 28,5 милиона динара. Међутим, пет дана касније Фонд је повукао менице „према договору саветника првог потпредседника владе и директорке Фонда за развој, уз образложење да се у овом случају покреће поступак за финансијско реструктурирање предузећа ’Беохемија’ и да Фонд као државна институција не би требало да први блокира рачун те фирме и тиме повуче и остале повериоце да активирају своје инструменте обезбеђења, што би угрозило презентовани план за финансијско реструктурирање”. Неке банке су тог дана ипак активирале своја средства обезбеђења, чиме предлог од претходног дана није испоштован, што је и довело до ланчаног пуштања инструмената обезбеђења.

Иначе, укупан дуг „Беохемије” према Фонду за развој до краја године, где спадају доспеле и недоспеле обавезе, износио је 750.000 евра. Кредити су били одобрени уз гаранцију Агробанке која је отишла у стечај. Наплаћено је 150.000 евра, до краја октобра прошле године.

„Директорка Фонда је прекорачила границе службених овлашћења, тако што је по налогу неовлашћеног лица из кабинета првог потпредседника владе, које није орган управљања Фонда, предузела активности за које је образложено да треба да буду у функцији подршке реструктурирању предузећа ’Беохемија’. Увидом у регистар привредних субјеката Савет је утврдио да Република Србија како директно, тако ни индиректно, нема капитал у привредном друштву ’Беохемија’”, наводи се у образложењу Савета.

Потврду те информације као и одговор на питање да ли је и зашто тражио да буде повучена блокада са „Беохемије” покушали смо да добијемо и од њега, али он није одговарао на наше позиве и поруке.

Бацковићева међутим тврди да деблокирање рачуна „Беохемије” повлачењем меница, није извршено на основу било каквог прекорачења њеног овлашћења.

– Менице су повучене, привремено – у веома кратком периоду на основу договора са другим великим повериоцима, пре свега банкама. Договор је постигнут на посебном састанку са банкама уз подршку ЕБРД-а. Фонд као поверилац апсолутно је имао право да донесе такву економски рационалну одлуку. Директор Фонда има за то овлашћење добијено од стране Управног одбора.

Будући да банке нису поштовале постигнути договор, Фонд је одмах, поново извршио блокаду „Беохемије” – тврди Бацковићева.

Савет пак тврди да је Управни одбор Фонда био једини овлашћен да одлучује о пласирању средстава по критеријумима утврђеним статутом и програмом Фонда. Он једино уз сагласност Управног одбора, у којем седе министри владе, може да одобри репрограм кредита у течају, реструктурирање пласмана, прихвати план реорганизације…

Стога закључују у Савету да утицај извршне власти на пословну политику Фонда за развој није спорадичан, већ се може окарактерисати као последица тежње владе да својим формализованим одлукама директно утиче на конкретне кредитне послове Фонда.

Иначе у периоду који је анализирао Савет председница Управног одбора била је Верица Калановић.

Директорка фонда потврђује да су чланови Управног одбора министри, односно државни секретари, јер је то законом регулисано.

– На тај начин влада врши перманентну контролу рада фонда и, логично на тај начин, објективно учествује у његовом раду – каже Бацковићева.

Маријана Авакумовић, Политика