Поводом обележавања Међународног дана укидања ропства, данас је одржано предавање на тему „Трговина људима и опасности на интернету“ у организацији фондације Унитас у Београду.
Садржај презентације обухватио је основне појмове о феномену трговине људима који је, превасходно, описан као модерно ропство чију је статистику тешко фиксирати, саопштили су организатори.
Савремен свет, на глобалном нивоу, описује се као друштво које броји готово 50 милиона робова и у коме трговина људима, као најбрже растућа грана криминалне индустрије, убира профит већи од 152 милијарди долара, на годишњем нивоу, додаје се у саопштењу.
Трговина људима приходује већи профит, на годишњем нивоу, од удруженог капитала Фејсбука, Најкија, Старбакса и Дизнија.
За српско или руско дете трговац је спреман да плати и до 120.000 долара, истиче се у саопштењу фондације Унитас.
Како се додаје, фактори који подстичу раст ове индустрије су низак ризик да се открије недело и веома висок профит. Најприсутнији вид трговине људима је сексуална експлоатација, а циљну групу, пре свега, представљају девојчице и младе жене у узрасној категорији од 11 до 25 година старости.
Што се тиче самог интернета, веома забрињава податак да се на друштвеним мрежама, у свакој секунди, налази 700.000 предатора који, на основу својих потреба, мапирају нашу децу као потенцијалне жртве трговине људима, додаје фондација Унитас.
„Неопходно је алармирати ширу јавност и посебно подстаћи родитеље да изграде поверење са својом децом и допру до њих како би деца прихватила нужне савете који их могу заштитити од упадања у ланац трговине људима“, истакла је Александра Урошевић, представница ове фондације.
Остали облици ове криминалне индустрије су, истиче се у саопштењу, радна експлоатација, некомерцијална експлоатација као што су принудни брак или илегално усвојење, и други облици трговина органима, прошња, криминал.
Трговина људима се, најчешће, крије иза огласа за посао, модних агенција, салона за масажу, ескорт или агенција за пословну пратњу, барова и стриптиз клубова, студирања у иностранству, а највећи простор за врбовање жртава представља, заправо, интернет.
„Уколико се особа јавља на одређени оглас за посао, препорука је да обавезно претражи сајт АПР-а како би се уверила да дати послодавац има уредно регистрован матични број, ПИБ и број фиксног телефона на сајту Агенције за привредне регистре“, додала је Урошевић.
Универзалан профил трговца људима не постоји, сматрају из ове фондације.
Реч је о особама претежно мушког пола чија се професија описује распоном од пољопривредника и свештеника до лекара. Статистика сведочи да су то особе, најчешће, блиске жртви – родитељи, рођаци, партнери, пријатељи, али и непознате особе и лажни послодавци.
Наслов и опрема: Стање ствари
