* Аутори текста у водећем часопису америчких либерала – Александар Кули и Данијел Нексон – тврде да су ауторитарни погрешни режими (Русија, Кина…) злонамерно спречавали своје поданике да стекну слободу, да су од либерализма имале више вајде од „либералних демократија“, а да су Сједињене Државе, почев од владавине Буша Млађег, почеле да сламају цео свет својом „милитаризованом верзијом“ слобода
* Тако је либерални светски поредак, у својој незадрживој жељи да све натера на слободу, изнедрио – пре свега на својој матичној територији – прави концентрациони логор, па покушавао да га наметне свима
* Аутори Foreign Affairs саопштавају: претња западног и руско-кинеског „нелиберализма” западном либерализму је већ таква да ће сваки покушај да се изађе на крај са кризом захтевати политичке одлуке које ће бити очито нелибералне или захтевати нову редакцију либералног светског поретка
* Ово значи да се ступица затворила. Врашки слободољупци су у својим покушајима да обуздају противнике стигли да уведу такав степен неслободе да им сада остаје само да удвоструче репресије
________________________________________________________
Аутор: Дмитриј КОСИРЕВ, РИА Новости
НЕ ПОСТОЈИ коментар или чланак чија главна идеја не би могла да стане у једну фразу. Ево примера: двојица америчких стручњака тврде да је либерализам сам себе довео у очајну ситуацију.
Зашто? Одупирући се нелибералима и ауторитарцима (а то су Русија, Кина, многе друге земље плус амерички републиканци и њима слични Европљани), њихов либерализам је, испоставља се, био принуђен да сам постане толико ауторитаран да ту више нема помена о демократији.
Све је ово из једног изузетно дугачког, чак и плачљивог чланка у Foreign Affairs чији аутори Александар Кули и Данијел Нексон пишу о кризи целокупног светског поретка.
Тврде да је катастрофа почела, наравно, 90-их година када је неко одлучио да су они победили СССР и цео социјалистички блок у Хладном рату. А онда су победници, такорећи, почели да радосно праве свој јединствени отворени глобални свет… А он је постао извор раста и просперитета не само за Сједињене Државе и земље Европске уније.
„Неке државе, попут Кине, успеле су – тврде аутори – да ефективно приступе благодетима либералног светског поретка без прихватања захтева политичког либерализма“. А све су почеле да се слободно изражавају и да деле своје идеје са светом.
Ту их је чекала замка: Запад је био веома изненађен и увређен што његови захтеви и норме нису 100% прихваћени, а администрација лошег републиканца Џорџа Буша изабрала је „милитаризовану верзију промовисања демократије“ .
Тако Кули и Нексон означавају Бушове ратове.
Реч „либерализам“ значи „слобода“, а ауторитаризам је – супротно. Демократе (либерали) су тако светионици слободе, а слобода је одговор на сва питања… Самим тим: погрешни режими злонамерно спречавају своје поданике да стекну слободу, а земље попут Сједињених Држава почињу да сламају цео свет својом „милитаризованом верзијом“ слобода.
Биле су то бомбе и санкције за слободу! То је као да су пчеле устале против меда. Дакле, пчеле (Буш) су биле погрешне?
Ствари, заправо, стоје још горе, објашњавају Кули и Нексон. Јер је данас јасно: „Либерални светски поредак боље функционише за ауторитарне режиме него за либералне демократије“. Зато наводно што лоши режими и људи отворено и слободно изражавају своје идеје широм света, ширећи их свим каналима, а многи у свету – из неког разлога – веома воле те идеје.
Дакле, Русија и Кина, па и Виктор Орбан (Мађарска), па и – застрашујуће је рећи – Доналд Трамп у Сједињеним Државама и многи други, мисле и говоре све што пожеле. Зато претња либералима долази не толико споља колико изнутра.
Знате ли како то изгледа?
На слободном (либералном) тржишту се на тезгама – поред слободе – налази и нешто што се зове ауторитарност. И из неког разлога људи више воле тај други производ.
Да ту неко није побркао етикете? Да тамо где пише „слобода“ није требало написати нешто друго?
Како се догодило да либерални светски поредак, у својој незадрживој жељи да све натера на слободу, изнедри – пре свега на својој матичној територији – прави концентрациони логор, па чак и да покушава да ту праксу наметне свима?
Дошло је дотле да би америчка наука са својим наводно академским слободама данас чак и Ајнштајна био ућуткала и прогласила за јеретика кад би се побунио против мутне `коначне научне истине` о климатским променама или ефикасности мера против короне.
Осим овога, сами западњаци (али не либерали) пишу и о насилном разбијању породица, о мржњи према религији, расистичким погромима, „култури“ изопштавања оних који се (са либералима) не слажу…
Уз тешки уздах, аутори Foreign Affairs саопштавају: претња западног и руско-кинеског „нелиберализма” западном либерализму је већ таква да ће „сваки покушај да се изађе на крај са кризом захтевати политичке одлуке које ће бити очито нелибералне или захтевати нову редакцију либералног светског поретка.
Ово значи да се ступица затворила.
Врашки слободољупци су у својим покушајима да обуздају противнике стигли да уведу такав степен неслободе да им сада остаје само да удвоструче репресије.
Треба се само надати да ће њихов либерални концентрациони логор сам себе уништавати не заражавајући наш нормални свет.
(сажета верзија текста)
