Kада почне зидање луксузних зграда у комшилуку, углавном се сви питају да ли имају грађевинску дозволу, а ретко коме пада на памет да пита „газду” одакле му новац и да ли је платио порез.
Горан Радосављевић, професор на ФЕФА и бивши државни секретар у Министарству финансија, указује на један свима добро познат пример зграде на врху Kопаоника од 1.500 квадрата, а нити се зна ко је власник нити одакле му паре.
„Kод прања новца главна димензија је легализација нелегалних пара, односно увлачење нелегалног новца у систем преко неког бизниса. Ту се грађевина истиче као јако погодна, јер се станови продају и у девизама, не поставља се питање одакле новац за изградњу, материјал може да се плаћа у кешу. Имамо скок цена станова, а при томе БДП у дужем периоду није значајније порастао, стандард се није пуно поправио. Истовремено, на тржишту некретнина расту цене. То указује да постоји у оптицају одређена количина новца која нема упориште у стандарду”, сматра он.
И Мирослава Миленовић, форензички рачуновођа која широм света ради на откривању прања новца, напомиње да сви ти инвеститори који перу новац улажу у нормалне послове, мешају бели и црни новац и тиме отежавају откривање прања новца.
„У сиромашној земљи у којој нема високог стандарда становништва, где нема економске живости, где људи масовно одлазе, нема логике да расте цена квадрата, а код нас цена расте као да смо у Хонгконгу. То указује на прање новца”, тврди она.
Kако каже, криминалцима није никакав проблем да изгубе ни 20 ни 40 одсто новца, ако ће остатак да буде чист.
“Није му проблем да купи некретнину по 5.000 евра за квадрат и сутра да прода по 3.000 евра”, додаје Миленовићева.
Она објашњава да прање новца може да се уочи и код куповина некретнине, да ли су купци фирме са офшор дестинација или страни држављани.
За неког у чијем портфолију се налазе милијарде, није ништа да купи и хиљаде станова. Опет, тај неко може после да искористи то за тероризам, а онда то постаје много већи проблем за државу”, упозорава Миленовићева.
Нова економија
