Француски “Колектив за мир на КиМ” позвао је Французе да се пробуде јер се и њима дешава оно што се пре 20 година догодило на Косову и Метохији.
Група француских интелектуалаца окупила се око идеје за објективно сагледавање ситуације на Косову и Метохији. Недавним су позвали француску јавност да се тргне из сна и потпише петицију за поновну дебату о косовској “нзависности”, односно, за повлачење признања од стране Француске. Пре свега разлог је то, како кажу, што се њима дешава оно што се дешавало Србима поводом Косова и Метохије пре 20 година. Директно и крајње огољено приступају западњачкој подвали приликом отимања српске покрајине у чему показују одлично познавање проблематике како оне погрешно представљене тако и оне сасвим сакривене. Објашњено је лажирање историје, албанска колонизација јужне српске покрајине, злочини и илегално међународно признање “косовске независности” на начин који се ретко или уопште не среће ни у српским медијима.
КМ Новине објављују превод комплетног текста под оригиналним насловом “Сценарио Косова се дешава у Француској, двадесет година касније”
Пре само 20 година НАТО је окончао бомбардовање Југославије. Илегална акција, баш као и рат који су САД водиле само две године касније у Ираку, ово бомбардовање имало је за циљ да преузме контролу над српским регионом Косово. Прихватањем Резолуције Уједињених нација 1244, Милошевић је повукао своје трупе са Косова, које је од тада под међународним мандатом УН-а, али још увек унутар југословенских граница.
 |
| Амерички полицајац у саставу УНМИК-, Зејн Смит / Фото: трент.фото |
Од самог почетка план је био једноставан: да југословенске трупе напусте Косово, да се Косово преда албанским екстремистима из “ОВК” (Ослободилачка војска Косова) и да се тако Косово начини “најмлађим Европљанином”. Почетком 2008. године, албански сепаратисти су једнострано прогласили независност Косова. До тада је све мање или више текло према првобитном плану. Југославија више не постоји, неке од бивших република су се придружиле НАТО-у и ЕУ. Овде зрно песка долази да разбије ту механику, али тако добро подмазано: међународно признавање Косова. Јасно је да Србија неће признати овакво стање које унапред обећава пропаст. А постоје и многе друге државе које су шокиране тиме што су западњаци покушали да наметну Косово међународној заједници, отварајући Пандорину кутију сепаратизма. Многе државе одбијају да признају Косово, и упркос снажном лобирању западних земаља, Косово није у стању да обезбеди место у УН, као иу већини међународних организација. Још горе, чак и унутар Европе, а самим тим и НАТО-а, 5 земаља не признају Косово. Упркос бројним покушајима, УНЕСКО и ИНТЕРПОЛ остају затворени за Косово. Мора се схватити да је интеграција у ове две озбиљне организације нешто тежа него интеграција у УЕФА-у, коју је Косово лако урадило уз помоћ свежања новчаница.
 |
| Француски војници у саставу КФОР-а на мосту у Косовској Митровици / Фото: трент.фото |
Ове различите акције показују да је Косово потпуна лаж, иако би одређена либералну елита у Сједињеним Државама и у Европи, желела да нас увери у супротно. Управо је овде књига Пул Антоина “Алжир/Косово, немогуће поређење”, занимљива што се он враћа на последњи изум покушавајући да сачува војника на Косову. Да би независност Косова постала прихватљива многим другим земљама, укључујући и бивше колоније (од којих већина не признаје Косово), долази до кривотворења историје како би се Косово представило као бивша српска колонија а Србија као колонијална сила. То је очигледно болесно мењање историје, али зар ми не кажемо; “Идиоти се усуђују на све, чак и на то да их препознамо”? Полазећи од овог запажања, књига спроводи упоредну студију о Косову са Алжиром, бившом француском колонијом. Избор Алжира је прилично оправдан јер Алжир није сматран колонијом, већ делом територије Француске, баш као што је Косово за Србију.
Прво запажање књиге односи се на освајање Косова у односу на алжирско освајање. Србија, за разлику од Француске, није морала да осваја Косово. У ствари, књига показује како су разни српски владари учинили Косово централним местом њихове државе. Током векова, Косово је постало срце политичке и верске моћи српског царства. Најупечатљивије је то што, када је Српска православна црква добила пуну независност и постала самостална Црква, изабрала је град Пећ да ту успостави своје средиште. Насупрот томе, чак и ако је Француска организовала административно стварање Алжира, она га никада није учинила својим политичким и религијским центром. Ниједан француски председник није имао друго седиште у Алжиру попут чланова српског племства који су сви имали дворац и манастир на Косову. На основу овог запажања, у књизи се упоређују статути којима су Косово и Алжир могу имати користи. Једна од најважнијих разлика је статус становника ова два региона. Просечан становник Алжира 1930. године генерално није имао француско држављанство, док су сви становници Косова имали националност политичког система који је тада постојао (Краљевина Србија, затим Краљевина Југославија и онда Социјалистичка Федеративна Република Југославија). На пример, у књизи се помиње да су Албанци после 1945. године масовно долазили на Косово које је тада било под контролом Југославије, док су бежали од комунистичке диктатуре Енвера Хоџе. Књига такође подсећа да су Албанци који живе у Југославији имали више права него Албанци који живе у својој земљи, што очигледно није био случај за Алжирце пре независности.
Због историјског приступа који заузима, аутор разбија многе митове које су годинама градили Албанци и њихови савезници. Деликатно питање Велике Албаније, овде се такође третира. Заиста је важно схватити да циљ Албанаца није независност Косова као таквог, већ његово припајање Албанији, ради формирања Велике Албаније. То је била идеја коју је 1878. године лансирала Призренска лига и која је имала за циљ да уједини области насељене албанским мањинама, то обухвата део Црне Горе, Србије (Косова, али и других српских регија), дела Македоније и Грчке.
Коначно, рекао бих да је једна од главних предности књиге уклањање три главна мита који су коришћени као оправдање за признање независности Косова, а тиме и интервенције НАТО-а. Битно је, што се тиче стварања Косова, то да књига објашњава и јасно показује да је “косовски” народ западни изум. У стварности, постоје само Срби и Албанци, а оно што неки људи називају косовским народом је глупост.Наравно, повратак на проналазак косовског народа поткопава бајку о Косову, јер то представља демонтажу лажи о Косову као држави и открива да је рат за Косово у ствари рат за територију а не за слободу народа кога су колонизовали Срби.
Први аргумент који Албанци често износе како би оправдали своју колонизацију на Косову, је да су они потомци илирског народа. Ово очигледно није озбиљно и аутор се осврће на то, евоцирајући питање Илира, подвлачећи паралеле и присећајући се онога што прописује међународно право.
Друга тачка је питање патње и оптужби за геноцид које су југословенске трупе починиле током рата 1999. године. Аутор поново проучава ток рата 1999. године и подсећа да у међународном праву нема спомена ни једног аргумента жртве који може послужити као законско оправдање за стварање државе.
Трећа тачка, свакако она која се тиче највише Француске и Европе, јесте становништво.Често се тврди да су Албанци већина на Косову да би се оправдала независност Косова. Овај аргумент очигледно није прихватљив са правне тачке гледишта и изузетно опасан јер то значи да ће француски сепаратисти сутра, након преседана Косова, легално, отцепити од француске територије. Ако следимо овај аргумент, онда се многе “изгубљене територије Републике” могу отцепити сутра, и сви би они били подржани, финансирани и поздрављени од стране наших Саудијских и Катарских “савезника”.
Током последњих 30 година, Француска и Западна Европа генерално су искусиле оно што је Косово доживело током последњих 70 година са социјалистичком Југославијом. Садашња ситуација на Косову, где староседеоци више нису домаћини у својој кући већ дошљаци доносе закон је оно што чека Француску и народ Француске ако се земља стварно не пробуди. Ситуација на Косову настала је из два разлога са којима се тренутно суочавамо у Француској. Први је издаја националне елите, која више не зна ко је она, и више не жели да брани своју земљу и идентитет. У случају Косова, елита се није сматрала српском већ југословенском, облик космополитизма настао двадесет година пре европског. У оба случаја, елита је одвојена од реалности и анти-национална.
Други фактор је масовна имиграција, неконтролисана и немогућа за контролисање, усмерена на колонизацију земље придошлицама, а не на интеграцију са аутохтоним становништвом и поштовањем њених закона и обичаја.
Случај Косова данас би требало да буде свеприсутан у Француској, јер нам се управо то догађа. Недавни догађаји у Сeн Лоуис дес Инвалидесу су упечатљив пример. Одржан је да би прославили 20 година мира на Косову, екаквог релативног мира, истог дана косовска полиција је поново напала православне Србе. Министарство одбране одобрило је церемонију у катедрали Сeн Лоуис дес Инвалидес. На само 20 метара иза царске гробнице, у цркви у којој народ поштује своје мртве, где смо се пре недељу дана молили за наша два командоса убијена у борби против радикалних исламиста, други радикали су напунили нашу катедралу, а имам је певао позив на молитву са проповедаонице коју ни жупник ни бискуп више не користе. Све то у присуству дела елите наше земље.
Након пожара који је уништио део Нотр Дама у Паризу, ево још једног знака, овог пута много јаснијег, судбине која нас чека: живот у енклавама у сопственој земљи, земљи наших предака. Срећом, многи Французи схватају опасност која је пред нама и одбијају оваку будућност за наш народ и нашу земљу. Важно је, међутим, разумети да је то борба која ако се води у Француској, води се и на Косову јер не можемо толерисати и допустити то што се тамо дешава. Користим ову прилику да вам представим иницијативу Косовског мировног колектива која је покренула петицију којом се позива на дебату о судбини косовских Срба и правном статусу Косова. Позивам вас да потпишете ову интернет петицију и пренесете је својим контактима. Потребно је само два минута, потписује се анонимно, али даје наду косовским Србима и показује да борба није завршена.
https://www.change.org/p/gouvernement-francais-pour-discuter-le-statut-du-kosovo
