Инфлацију, насталу прехрамбеном кризом која је наводно изазвана услед рата у Украјини, Француска ће покушати да ублажи и дељењем ваучера за храну што потврђује још једну “теорију завере” која се обистињује.
С овом идејом изашао је недавно председник Емануел Макрон, а сада је то, као један од својих програма за брзу реализацију, истакла влада нове премијерке Елизабет Борн, одмах после парламентарних избора који ће бити одржани 12. и 19. јуна. То је, уједно, и добар магнет у предизборној кампањи, јер многи данас уистину кубуре са новцем за најосновније потрепштине.
Француска не мучи муку с храном и празним рафовима као неке чланице ЕУ, али зато цене грабе без кочница. Највећи је произвођач житарица у ЕУ, на девет милиона хектара. Убире око 70 милиона тона, од чега половина иде у извоз, што Француску чини једном од највећих светских извозника.
Тако је у актуелној ситуацији одлучено да се ван ЕУ извезе 800.000 тона житарица више него прошле године, да би се помогло другима у невољи изазваној ратом у Украјини.
У Француској истичу да имају довољно резерви пшенице, кукуруза, јечма… И уље праве од свог сунцокрета, тако да је ово једна од ретких земаља ЕУ где га у рафовима и даље има. Али, због прескупих енергената на светском тржишту, домаћинства додатно стежу каиш. Пиринач је скочио за осам одсто, уље за 14, тестенине за 42 процента…
Цена гаса је за последњих шест месеци порасла за чак 40 одсто, инфлација износи преко четири процента. Зато су морале да буду залеђене тарифе гаса и струје, док држава за гориво на пумпама од 1. априла дотира сваки литар са 15 центи, јер, у супротном, прете побуне.
Гладних је било и пре ове кризе, па је зато Макронова идеја наводно добила додатни смисао. Истовремено, пројекат је намењен за подстицање домаће производње, код локалних произвођача, с акцентом на биопроизводе и здраву храну.
Претпоставља се да ће ове чекове да деле социјалне службе које већ дају дечје додатке и надокадну за незапослене. Бон би могао да има вредност од 30 до 60 евра.
Пољопривредни синдикати предлажу пет евра дневно, а министарство пољопривреде 50 евра месечно.
Циљна група је, пре свега, око пет милиона корисника социјалне помоћи, у земљи са 67 милиона становника. Међу онима којима је најтеже су млади од 18 и 25 година. Многи су се осамосталили од родитеља, али тешко налазе посао, истовремено и студирају, док до 25. године немају право на универзалну социјалну помоћ од 572 евра месечно.
У Француској званично живи око девет милиона сиромашних, односно, око 14 одсто укупне популације. Да би се неко званично сматрао сиромашним, у Француској мора да приходује мање од 1.102 евра месечно по особи, односно 2.314 евра за брачни пар са двоје деце.
Прво бонови једном делу народа, онда бонови свима а онда бонови унутар дигиталне личне карте која је већ интергрисана са вакциналним пасошима у многим земљама а онда социјално бодовање и то је то, Кина на Европски начин.
