Сви француски медији пренели су вест АФП-а да се Александар Вучић у Београду захвалио новинарима што његовом новом саветнику Доминик Строс Кану нису постављали “незгодна питања”, оценивши да је то доказ њихове озбиљности и заинтересованости за економију Србије.
У преводу то би могло да значи: Хвала што ћутите и не помињете да су француски истражни органи дали зелено светло за отварање кривичног процеса против Строс Кана уз отежавајуће околности због организовања проституције и сведочења о “крвавом насиљу” током оргија са професионалним проституткама – како то пише у досијеу истражних судија, објављеном у листу “Фигаро” (“Вести” пренеле у августу).
Како је Строс Кан рекао новинарима, са Београдом је ступио у контакт преко руског банкара Владимира Молофа. После пада на Западу због афере са напаствовањем собарице у Њујорку и оптужби за организовану проституцију у Француској, Строс Кан тако сада наставља свој јавни и пословни живот на Истоку и понегде у Африци, дизајниран у врсног стручњака и љубитеља жена.
Шта је изостављено из “умивене” Строс Канове биографије? То да је реч о човеку који је деценијама градио лажну слику о себи и тако скоро постао социјалистички кандидат за председника Француске. Догодило се то уз издашну подршку француских медија чији су уредници и новинари били његови пријатељи и то захваљући браку који је 1991. склопио са Ан Сенклер, новинарском звездом Првог канала француске телевизије.
У Београду се говори о његовим блиставим билансима у функцији министра економије. Истина је да је именован 1997, а само две године касније морао је да поднесе оставку на министарско место због умешаности у финансијске скандале из којих се накнадно извукао и био ослобођен оптужби.
То није био једини скандал у коме се Строс Кан нашао и касније извукао. Повећао је запосленост у време када је све цветало у свету неолибералне економије. Као министар био је заговорник масовне приватизације великих јавних предузећа од којих су неке, као рецимо приватизација француског Телекома, биле катастрофалне и до те мере нељудске да су изазвале на десетине самоубистава запослених, па сада бивши директор одговара пред судом.
На место директора ММФ-а дошао је због “дворских сплетки”, а не због стручности. Наиме, новоизабрани председник десног центра Никола Саркози желео је да га се отараси као опасног ривала са левице и послао га у Њујорк уз резерве људи из ЕУ који су пристали тек на инсистирање Париза. Иако социјалиста, у ММФ је дошао с планом да споразумно отпусти 600 људи и прода део резерви злата. За разлику од Нобеловца Џозефа Штиглица, противио се увођењу таксе на међународне финансијске трансакције.
Критике на његов рачун ретко су се чуле.
Адвокат, посланик, министар
Доминик Строс Кан рођен је 1949. у породици француских Јевреја која је до 1961. живела у Мароку. Студирао је права и економске науке. Бавио се адвокатуром и предавао на Универзитету, био посланик, министар у два наврата и председник општине.
Њуз нет: Тражио више жена
Доминик Строс Кан је одмах по доласку у Србију постао главна тема сатиричара. Поједини медији у Француској, Белгији и Швајцарској су насели на писање сатиричног српског сајта Њуз нета у којем се наводи да је Строс Кан затражио више жена у Влади, преноси француски сајт Слате.
Вест је, наравно, лажна, али то нису знали новинари и уредници појединих сајтова са франкофоног подручја као што су белгијски ДХ.бе, швајцарски 2 0минутес.цх и француски дирецтматин.фр, који су је схватили озбиљно. Да је вест лажна схватили су само Французи који су и објавили исправку.
Вести
:(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((