У Јекатеринбургу, граду-кандидату за одржавање светског сајма EXPO-2020 одржан је међународни симпозијум „Глобални разум“. Међу његовим учесницима био је бивши премијер Француске Доминик де Вилпен који је дао ексклузивни интервју за „Глас Русије“
Учествовали сте у симпозијуму «Глобални разум» . Које су, по Вашем мишљењу, предности и негативне стране глобализације?
– Глобализација је један од аспеката савременог света, наша заједничка судбина. Дуго времена свет је био подељен на зоне утицаја неколико велесила. Глобализација је карика која повезује Европу, земље у развоју и САД. Она обухвата све континенте. И овај феномен се испољава у државним и приватним иницијативама које свима нама пружају шансу да ову заједничку судбину претворимо у колективно добро у служби целог човечанства. Велика предност глобализације је свеопшта нада на мир, праведност и развој. Дуго времена су ова добра била намењена малом делу становништва, појединим земљама. Данас су отворена за све. Једна од главних негативних страна глобализације јесте то што нас чини међусобно зависнима. Постајемо рањивији. Криза у Европи утиче на земље у развоју. Мехур на кинеском тржишту некретнина одржава се на остали свет. Зато је потребно да стварамо стабилизационе инструменте глобализације. На пример, вишестране институције које би свима омогућиле да поштују општа правила. Само под таквим условима ће глобализација бити од користи грађанима и омогућиће да се избегну ризици.
Јекатеринбург је кандидат за одржавање ЕКСПО-2020. Какве су по Вашем мишљењу, шансе овог руског града да добије право на одржавање Светског сајма?
– Мислим да Јекатеринбург има много предности и град је изванредан симбол за ЕКСПО. Шангај је (за време ЕКСПО 2010) поставио себи задатак да покаже азијску будућност света. А Јектеринбург је још један од симбола глобализације, симбола помирења Истока и Запада, јер се град налази на граници ова два континента. Генерал де Гол је говорио о Европи «од Атлантика до Урала». Јекатеринбург се налази у самом средишту Урала. То је индустријски мегаполис, који показује како се у Русији остварује задатак развоја великих градова уз пажљив однос према заштити човекове околине и проблемима становништва. Мислим да је то врло упечатљив симбол и да Јекатеринбург има шансе да победи на конкурсу за одржавање Светског сајма.
Француска традиционално игра важну улогу у политици на Блиском истоку. Зар Вам се не чини да је дијалог у вези са Сиријом доспео у ћорсокак?
– Заиста мислим да смо доспели у ћорсокак у сиријској кризи и светска заједница сад показује своју немоћ по овом питању. Да би се схватило зашто се то десило треба схватити историјски контекст. За време либијске кризе Русија, Кина и друге земље међународне заједнице су сматрале да су земље Запада прекорачиле своја овлашћења у вези с резолуцијом УН о Либији. Ове земље су мислиле да је међународна заједница од мандата који штити становништво у Либији прешла на промену либијског режима. Русија је стекла утисак да је варају и мислим да из тога треба да извучемо лекцију.
Нажалост, постоји и друга страна ћорсокака у којем се сад налазимо. На самом почетку сиријске кризе, кад је између Русије, Европе и САД требало да буде успостављен конструктиван дијалог, наше земље нису имале довољно уобразиље и одлучности. Мислим да тиме треба поново да се бавимо, зато што је наставак оружаног конфликта права трагедија и за Сирију и за читав регион. Преко 100.000 живота је изгубљено у Сирији, то је неприхватљиво.
Како изаћи из ове ситуације? Мислим да треба да се помиримо с тим да је беспоговорна обустава ватре која води ка преговорима без прелиминарних услова једини пут за излазак из кризе. Данас су многе европске земље спремне да воде преговоре, али под условом смене режима у Сирији.Чини ми се да никакви услови не могу претходити почетку преговора. Треба пристати на дијалог с јединим циљем – да се обуставе борбена дејства. Тек онда политички преговори могу да помогну да се нешто промени. Русија, европске земље и међународна заједница треба да признају да је обустављање борбених дејстава боље него ништа, иначе рат може да се отегне.
Да ли ћете учествовати на председничким изборима 2017. године у Француској? Колико партија коју сте основали може да постане достојан конкурент другим политичким покретима?
– Нажалост, Француска је сад у озбиљном ћорсокаку због проблема који се све више сакупљају и неспособности политичких партија да предузму адекватне узвратне мере. Ради се о борби с незапосленошћу, сиромаштвом и о способности да се земљи да будућност уз спровођење потребних реформи. На пример, како модернизовати француску економију и учинити земљу конкурентнијом? Како мере које предузима европска заједница могу помоћи напретку земље?
Убеђен сам да ни десничарске, ни левичарске странке нису у стању да пронађу пут за решавање проблема. Треба укључити уобразиљу и штедрост. Треба да превазиђемо границе традиционалних политичких оквира. То је била моја амбиција свих ових година и желим да се до 2017. године појави могућност за промену политичког курса. «Традиционална» политика је исцрпела своје ресурсе и ми треба да стварамо ново, да тражимо излаз из ове ситуације. Ево задатака на којима планирам да радим наредних година.
Евгеније Загребнов,
