ФРАНЦУСКА УБИРЕ КОЛОНИЈАЛНИ “ПОРЕЗ”: Од 14 афричких земаља годишње добије 500 милијарди $

Четрнаест афричких земаља, некадашњих француских колонија, иако су одавно стекле независност, још и данас плаћају порез своме колонизатору – Француској!

Када је Сéкоу Тоурé одлучио 1958. извући Гвинеју из колонијалног ропства и повести је путем независности, елита у Паризу толико је била бијесна да је одлучила уништити све што је њезина управа створила у тој земљи. Три тисуће Француза напустило је ускоро Гвинеју однијевши са собом сву имовину која се могла понијети, а уништивши све што није могло с њима: школе, вртиће, зграде јавне управе, аутомобиле, тракторе… Неки су чак на одласку отровали коње и краве на својим фармама, а храну у складиштима уништили. Смисао тог бјесомучног чина био је послати поруку другим француским колонијама да ће цијена њихове еманципације бити врло висока.

Слободни, али сиромашни

Страх се након тога увукао међу афричку политичку елиту, пише Маwуна Ремарqуе Коутинин, издавач и мировни активст, у тексту објављеном у он-лине магазину Силицон Африца. Након догађаја у Гвинеји нитко није смогао храбрости слиједити примјер Сéкоу Тоурéа чије је чувено гесло било: “Радије ћемо уживати слободу у сиромаштву него богатство у ропству”.

Сyлванус Олyмпио, први предсједник Републике Того, малене државе у западној Африци, пронашао је компромисно рјешење с Французима. Није желио да његова земља и даље буде под француском влашћу, па је одбио склопити наставак пакта о колонизацији какав му је предложио тадашњи француски предсједник Цхарлес Де Гаулле.

Но, пристао је плаћати годишњи порез Француској за сва материјална добра која је створила у његовој земљи. То је био једини увјет да их Французи не би, као у Гвинеји, на одласку уништили. Међутим, износ колонијалног пореза који је Того требао платити Французима био је огроман и износио је те 1963. године готово 40 посто тадашњег државног буџета.

Будући да се Того нашао у тешкој финанцијској ситуацији, Олyмпио је, како би извукао земљу из те стуације, одлучио укинути дотадашњи колонијални новац ФЦФА (Франак за француске афричке колоније или краће – колонијални франак) и увести властиту валуту.

Убојства и државни удари

Дана 13. сијечња 1963. године, три дана након што је Того почео тискати властити новац, скупина профранцуских војника убила је предсједника Олyмпија. Њих је предводио бивши припадник француске Легије странаца, наредник Етиенне Гнассингбé који је за тај крвави посао од Француза наводно био награђен са 612 америчких долара. Олyмпијев сан био је изградити неовисну, суверену и самосталну земљу, али Французима се та идеја није свиђала.

Дана 30. липња 1962. године, Модиба Кеита, први предсједник Републике Мали, одлучио је попут Олyмпиа у Тогоу, повући колонијални франак, валуту коју су Французи наметнули у дванаест својих афричких колонија. За Кеиту, који је тежио социјалистичкој економији, било је јасно да би наставак пакта с Француском био терет даљњем развоју земље. Но и Кеита ће, попут Олyмпија, постати жртвом. Неће га, додуше, убити, али ће 19. студеног 1968. бити свргнут у државном удару којег је предводио још један бивши легионар, поручник Моусса Траорé.

Тијеком тог драматичног раздобља борбе афричких земаља за ослобођење од колонијалног ропства, Француска се с пуним повјерењем могла ослонити на бивше припаднике Легије странаца који су извели већину државних удара против легално изабраних предсједника.

Легионари руше владаре

Тако је 1. сијечња 1966. бивши легионар Јеан-Бéдел Бокасса предводио државни удар против Давида Дацкоа, првог предсједника Централноафричке Републике. Два дана касније, Маурице Yамéого, први предсједник Горње Волте, данашње Буркине Фасо, свргнут је у државном удару којег је предводио Абоубацар Сангоулé Ламизана, још један бивши легионар који је претходно судјеловао у гушењу ослободилачких устанака у француским колонијама Индонезији и Алжиру.

У листопаду 1972. Матхиеу Кéрéкоу, дотадашњи тјелохранитељ предсједника Републике Бенин Хуберта Мага, предводио је државни удар. И Кéрéкоу је, погађате, претходно прошао обуку у француским војним школама.

У протеклих педесет година у Африци се догодило укупно 67 државних удара у 26 земаља од којих су 16 биле француске колоније (Того, Тунис, Обала Бјелокости, Мадагаскар, Руанда, Алжир, Мали, Гвинеја…). Чак 61 посто државних удара догодило се на подручју франкофонске Африке.

ДРЖАВНИ УДАР У БУРКИНИ ФАСО: Пучисти отели предсједника и владу

Јеан-Бедел Бокасса, централноафрички диктатор и самопроглашени цар на власт је дошао државним ударом

Без Африке били би сиромашни

Француска се очајнички и жестоко, без обзира на цијену, борила да задржи своје афричке колоније. У ожујку 2008. године, бивши француски предсједник Јацqуес Цхирац изјавио је:

“Без Африке, Француска би доспјела у друштво земаља Трећег свијета”. Његов претходник, Франçоис Миттерранд још је 1957. пророчански устврдио: “Без Африке, Француска неће имати будућности у 21. стољећу”.

У овом тренутку, чак 14 афричких земаља дужне су Француској, кроз колонијални уговор, давати 85 посто својих новчаних резерви Француској средишњој банци.

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ИЗВЈЕШТАЈ: Свијету пријети и глад и катастрофе

“Без Африке, Француска би била у друштву земаља Трећег свијета”, говорио је бивши предсједник Јацqуес ЦхирацФото: АФП
Откидају од уста и дају Француској

Иако је западни свијет одбацио такав зао колонијални сустав, Француска није спремна напустити га јој сваке године, кроз тзв. колонијални порез, доноси наводно око 500 милијарди долара.

Коутинин пише како се афричке челнике често оптужује за корупцију и служење туђинцима, а на штету властитих националних интереса, но постоји објашњење за такво понашање. Они напросто раде тако јер се боје да ће бити убијени или свргнути, тврди Коутинин.

Одредбе Колонизацијског пакта из 1950. године

Тешко је повјеровати каквих се уговорних обвеза морају држати бивше француске колоније у Африци, данас формално неовисне државе. Ево неких кључних ставки:

КОЛОНИЈАЛНИ ДУГ Све новонастале “независне” државе требају отплатити инфраструктуру коју им је изградила Француска тијеком колонизације;

НАЦИОНАЛНЕ РЕЗЕРВЕ Све бивше колоније морају депонирати своје новчане резерве у Француској централној банци. Груба је процјена да Француска годишње “убере” око 500 милијарди долара од земаља које практички и немају приступ своме новцу;

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ Француска има ексклузивно право на новооткривене природне ресурсе на територијама бивших колонија;

ЈАВНИ НАТЈЕЧАЈИ Бивше колоније морају на натјечајима дати предност француским фирмама;

ВОЈСКА И ВОЈНИ САВЕЗИ Сви који желе стећи чин у војскама својих земаља морају проћи обуку у Француској. Државе су обвезане на савезништво с Француском у случају рата те имају забрану уласка у војне савезе с другим земљама;

СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК Обвеза је да француски буде службени језик тих земаља и да се користи као језик у образовном суставу;

ПОДНОШЕЊЕ РАЧУНА Државе морају Француској слати годишње извјештаје о својим финанцијским стањима.

нет.хр