Француски Велики брат је тајна и измиче контроли

Париз – Француска је одбила захтев да пружи азил бившем сараднику америчке Централне обавештајне агенције Едварду Сноудену, који је свету открио да САД имају два тајна програма дизајнирана за електронски надзор грађана широм света. Сноуден, кога траже САД, налази се и даље у транзитној зони међународног московског аеродрома „Шереметјево”, одакле безуспешно покушава да добије азил у некој земљи.

„Сједињене Државе су пријатељска земља, демократија са независним правосуђем… Треба оставити САД да саме реше ово питање”, гласи објашњење француског министарства унутрашњих послова које је пренео дневни лист „Монд” објашњавајући да ако би се којим случајем нашао на француској територији, Сноуден би био ухапшен јер постоји захтев САД за његово изручење.

Одлука о одбијању азила Сноудену поклопила се са писањем „Монда” о постојању сличног француског система за електронску шпијунажу великих размера, попут програма „Призма” који је развила америчка Агенција за националну безбедност, за коју је преко једне друге фирме радио и Сноуден.

Након писања британског „Гардијана” о сличним методама које користи британска тајна служба, „Монд” је објавио да то исто ради и француска тајна служба, Дирекција за спољну безбедност.

„Све наше комуникације су под присмотром”, пише француски лист.

Реч је о највећој бази обавештајних података у Европи после британске тајне службе, који се сортирају, анализирају чувају годинама, наводи „Монд”, прецизирајући да је овај програм „потпуно илегалан”.

„Политичари за то знају, али овај француски Велики брат је тајна. Измиче свакој контроли”, пише „Монд”.

Ерик Денесе, директор Француског центра за истраживање обавештајних делатности, који одлично познаје рад француских обавештајних служби за које је и сам радио, каже за „Политику” да наводе Монда „треба узети са највећом могућом опрезношћу”.

„Ове информације нису тачне. Можда то важи у неким мањим случајевима, али систем шпијунаже оваквих размера не постоји. Ово је Француска, ово нису Сједињене Државе”, каже Денесе, који је пре него што је постао директор истраживачког центра радио као аналитичар за стратешка и безбедносна питања у француској влади. „Наша обавештајна служба то не ради. Дужна је да тражи одобрење владе. Постоје закони који јасно одређују поље њиховог деловања. Не би ме изненадило да је неки амерички извор дао ове информације ’Монду’ након што је раскринкана ’Призма’.”

Наводе „Монда” демантује Јелисејска палата. Саветник француског председника Франсоа Оланда за дипломатска питања Роман Надал каже за „Политику” да Француска нема систем шпијунаже који може да се упореди са америчком „Призмом”.

„Постоји национална комисија која је одговорна премијеру и која је задужена да одобри свако пресретање информација”, каже Надал и оцењује писање „Монда” као „тенденцију да се банализује шпијунажа”. „Амерички систем је изузетак.”

Француска је иначе тражила објашњење од САД након што су медији објавили да су на мети овог програма за шпијунирање били и њени грађани.

„Још увек чекамо одговор од америчке владе”, каже Оландов дипломатски саветник.

Ришар Лабевијер, главни уредник сајта „Еspritcors@ire”, специјализованог за питања одбране и безбедности, описује као велико лицемерје изјаве европских званичника након открића о постојању програма „Призма”.

„Шта очекујете да ће председник да каже својим грађанима? Приморан је да глуми запрепашћеност. То је политика”, коментарише за „Политику” овај међународни саветник.

За овог аналитичара методи надзора које користе данашње обавештајне службе су последица технолошке еволуције која је наступила са мондијализацијом.

„За ове методе електронске шпијунаже се зна годинама. Орвелов ’Велики брат’ је реалност. Живимо у друштву које је информатички надзирано”, каже Лабевијер, додајући да је на делу економски рат свих против свих у коме је реалност коришћење државних и приватних метода да би се прислушкивали савезници, па чак и сопствени грађани.

За њега су већи проблем технолошка средства која су на располагању приватних компанија, попут „Мајкрософта“ и „Гугла“.

„Увек имамо параноични страх од државне контроле, али већа опасност за слободу грађана су данас ова приватна мултинационална предузећа. Прави скандал је што она нису под контролом Уједињених нација или неког другог међународног органа”, каже француски аналитичар.

У међувремену је објављено да се трговински преговори између ЕУ и САД наставља у понедељак, у предвиђеном року. Француска је тражила да се преговори привремено прекину након информација да су Американци прислушкивали и европске институције, али је Немачка следила став Европске комисије да се треба придржавати плана.

Једини одговор Европљана на ову аферу јесте оснивање групе стручњака која би требало да у Вашингтону потражи објашњење о америчком програму за шпијунажу. Она, међутим, нема никакав мандат за преговоре.