Информације до којих су дошли новинари Крика јасно показују да приликом продаје београдског аеродрома Ванцију нису била чиста посла. Платити четири пута већу цену земљишта око аеродрома и то ником другом до Цанету Суботићу, не може да објасни ниједна ПР слузба па ни Ванцијева. Тако је и давање концесије на аеродром постао још један посао чија се вредност мери стотинама милиона евра, па и милијардама у који су умешане француске компаније. Кренимо редом.
Први посао, кога један од опозиционих лидера назива највећом пљачком, је изградња спалионице у Винчи. Уместо да се спалионица изгради за 170 милиона евра и да струја која би се производила припадне граду, Мали, Весић и екипа су одлучили да у целу причу укључе Французе. Тако је настао уговор по коме ће Београђани за наредних 30 година платити француској компанији преко 1,1 милијарди евра. Уз то, струја неће припадати граду већ ће је град откупљивати од власника спалионице по ценама неколико пута већим од реалних! И поред писама опозиције и француској амбасади и министарствима Французи нису реаговали. На састанцима на ту тему вређивали су људе из опозиције како је уговор ОК, како они доносе know how…
После спалионице на ред је дошао метро. Стари пројекат, направљен у време градоначелниковања Драгана Ђиласа превидео је опцију једногодишњих екслузивних преговора са француским Алстомом за возове и електро опрему. Оквирна цена била је 350 милиона евра и за тај износ је француска влада гарантовала некомерцијални кредит. Осам година касније цена је порасла на 454 милиона евра и српска страна се обавезала да ће без тендера све неопходно набавити од Алстома. За ово поклањање преко 100 милиона српских пара Французима Александар Вучић је награђен пријемом код Емануела Макрона.
Између ова два проблематична уговора десио се аеродром. Градом су кружииле гласине да су Швајцарци понудили 500 милиона, да је понуда отворена и да је након ње Ванси изашао са ценом од 501 милион. У то време се такође причало да се у уговору налази и посредничка фирма која се доводила у везу са Николом Петровићем. Те гласине нису ни потврђене ни демантоване јер Влада Србије и поред обећања Ане Брнабић никада није објавила уговор о концесији. И тада се знало да земљиште око аеродрома припада Цанету Суботићу и да је у продајни пакет ушла обавеза да се то земљиште откупи. То се на крају и десило и то за износ од чак 47 милиона евра што је четири пута више од реалне цене. Ко је још све исплаћен кроз оволико пута увећан износ за сада није познато.
Све у свему, три посла у којима француска страна зарађује милијарде, а српска преплаћује вредност радова за свеукупно далеко више од миљарду евра, су наравно штетна за Србију. Биће занимљиво како ћце се са оваквом пљачком, после пада режима, изборити нова власт.
Директно.рс
