СТЕПЕН демократског развоја Србије пао је на најнижи ниво од 2005. године, упркос напретку у процесу европских интеграција, оцењено је у најновијем извештају организације Фридом хаус (Freedom House) који је данас објављен.
Збирна оцена демократског развоја Србије током прошле године погоршана је са 3,75 на 3,82, на скали о један до седам, при чему један представља највећи, а седам најмањи степен демократског напретка.
Србија је остала у категорији полуконсолидованих демократија, као и Хрватска, Црна Гора, Мађарска, Румунија и Бугарска, док су Босна и Херцеговина, Македонија, Албанија и Косово у категорији „транзициона влада или хибридни режим“.
Демократски развој се оцењује на основу просека седам категорија, при чему је Србија забележила слабије резултате у области националне демократске владавине и изборног процеса, док је у категоријама цивилно друштво, независни медији, локална демократска владавина, правосуђе и корупција стање остало непромењено.
Оцена националне демократске владавине погоршана је са четири на 4,25 због чињенице да је већина послова управљања земљом током 2016. године била у другом плану у односу на „неразумно дуг изборни циклус и процес формирања владе“.
„Такође је значајан био специфичан инцидент у којем је владавина права била ефективно суспендована како би било омогућено рушење приватног власништва и направљен простор за пројекат за развој некретнина који има подршку владе“, наводи се у извештају Фридом хауса.
Организација је изборни процес оценила са 3,50, у односу на 3,25 2015, због „очигледно неједнаких“ услова изборне трке у корист владајућих партија и бројних нерегуларности на дан парламентарних избора.
„Током 2016. године демократија у Србији се још погоршала, настављајући негативни тренд претходне две године. Док су побољшања била видљива у неким областима повезаним са приступањем Европској унији, она су поништена негативним догађајима у изборном процесу, демократској владавини и слободи медија. Као резултат, оцена демократије у Србији је пала на најнижи ниво од 2005“, оценио је Фридом хаус.
У извештају се наводи да није јасно зашто је премијер Александар Вучић сматрао да су потребни ванредни парламентарни избори да би, како је говорио, обновио мандат у циљу наставка реформи и пута ка ЕУ, имајући у виду да је његова влада имала подршку најмање четири петине посланика.
„Вучић и његова Српска напредна странка су јасно желели да обезбеде још четири године на власти док су још имали велику јавну подршку, а међу опозицијом је и даље владала збрка“, наводи се у извештају и додаје да је влада формирана тек средином августа, што значи да је Србија била без функционалне владе већину године.
Фридом хаус наводи да је нејасно зашто је требало три месеца за формирање владе када је СНС освојила апсолутну већину, додајући да је Вучић неколико пута изјављивао да је био „презаузет примањем важних страних делегација“.
Услови избора су, оцењује Фридом хаус, били знатно лошији у односу на претходне, јер је владајућа СНС имала утицај на медије, користила је државне ресурсе и имала огромну финансијску предност у односу на противнике. Такође је било, додаје се у извештају, информација о политичком притиску на гласаче на дан гласања.
Фридом хаус оцењује да је Влада Србије успела у напорима да стабилизује јавне финансије и примени програм фискалне консолидације, као и да оствари економски развој бољи од очекиваног.
Такође је отворила четири поглавља у приступним преговорима с ЕУ и остварила напредак, иако спор, у преговорима с Приштином.
Фридом хаус је оценио да су постигнута умерена побољшања у правосуђу, али да је „случај Савамала“ показао да „владавина права може, на неки период, бити суспендована када то одговара српским званичницима“.
С друге стране, активност цивилног друштва била је видљива и у начину на који су многи грађани одговорили на негативне догађаје, навео је Фридом хаус, подсетивши на протесте групе Не да(ви)мо Београд и демонстрације у Новом Саду због отпуштања новинара и уредника РТ Војводина.
„Није било позитивних догађаја у сфери медија, новинари су се и даље жалили на политички притисак, аутоцензура је била распрострањена. Истраживачки новинари, посебно, и даље су се суочавали са честим претњама и покушајима застрашивања“, пише у извештају.
Бета
