Политичке промене које се дешавају у Европи нису идеолошке природе. То је конфронтација између технократије и класе чији је стандард у опадању. А то је пола друштва у многим земљама ЕУ. То је веома опасна подела. Елите мисле да су веома компетентне, а маса мисли да су они идиоти. Ако треба да кажем ко је од њих више у праву, када погледам учинак ЕУ за последњих осам до девет година, веома ми је тешко да кажем да технократе знају шта раде, прича за “Вести” Џорџ Фридман, амерички геополитички експерт и оснивач консултантске компаније Стратфор.
Своју анализу померања у политичкој поставци ЕУ објашњава сасвим једноставно.
– Постоји класа која се веома окористила од послехладноратовског периода, коју ћу назвати класом технократа. Реч је о људима који имају квалификације, ишли су на универзитете и себе представљају као легитимни ауторитет у друштву. Постоји други део друштва који, који не да није имао користи, већ је тим процесима повређен. Та два сегмента друштва не разговарају међусобно – истиче он.
Без осећаја за реалност
– Када се Брегзит догодио, одговор технократа је био: “Ко су ови људи? Не разумеју ништа, не знају шта су урадили. Морамо да имамо још једно гласање, јер ови људи не разумеју.” Када је у САД Доналд Трамп победио, исто је тако било питање: “Ко су ови расисти, ксенофоби, опасни људи?” – описује Фридман.
Проблем илуструје и последицама кризе 2008. године, додајући да је сада “финансијска заједница срећна, каже да ствари добро иду, док бивши радници челичана нису”.
– И када је реч о Брегзиту, људи су пре референдума говорили да не знају никога ко жели излазак из ЕУ, али половина земље је то желела. У Француској, Марин ле Пен подржава трећина друштва и конфронтира се са Емануелом Макроном, који је херој образованих. Елита је равнодушна према другој класи у опадању и гледа је са висине. Та друга класа, пак, сматра да елита успоставља систем за сопствену користи и презире је. То је веома опасна ситуација и подела. Образовани нису ни близу паметни колико мисле, а опадајућа класа је више огорчена него што се претпоставља. Када је социјална класа потиснута, огорчена и презрена, то су опасни моменти – закључује Фридман.
Ипак, он сматра да би класа технократа могла бити та која ће позвати на дијалог и превазилажење јаза.
– Прво, они не могу да замисле никога да се не слаже са њима. Технократе су класа као и било која друга, они разговарају само међу собом, честитају једни другима, сматрају да раде веома добро иако је њихово управљање последњих 25 година било катастрофално, али ни то не разумеју, јер је њима добро. Дакле, они су у замци својих илузија и не могу да схвате зашто ико мисли другачије.
Ј. Л. Петковић – Вести
