Фридом хаус: Још црња слика демократије у Србији!

Након што је Влада прошле недеље објавила детаљан одговор на то што је Фридом хаус “скинуо” Србији 0,25 поена у једној области и тиме је спустио у категорију хибридних режима, нема назнака да ће се отворити и расправа око тога како се уопште дошло до ситуације у којој је Србија на самој граници између државе која се може назвати демократском и оне која ту привилегију нема.

Kада је Српска напредна странка дошла на власт 2012. године, просечна оцена Србије на скали Фридом хауса од 1 до 7 била је 4,36, што ју је сврставало у категорију полу-консолидованих демократија. Од тада, ова међународна организација није забележила напредак ни у једној од седам области које прати, већ само назадовање – пре најновијег умањења резултата у области корупције, Србији је од почетка власти СНС-а у поменутих седам области оцена ревидирана чак десет пута, и то сваки пут наниже, пише портал “Еуропеан Wестерн Балканс”.

Просек оцена седам области, у које спадају изборни услови, слобода медија, судство и друге, сада износи 3,96. Другим речима, ниже од границе која раздваја полу-консолидоване демократије и хибридне режиме, која се налази на 4.

Влада је покушала да побије најновије смањење, тврдећи да у области корупције није дошло до даљег погоршавања. У ту сврху цитирала је извештаје других међународних организација, који Србију (још) нису спустили у категорију која означава државе у којој су демократске институције у највећој мери фасада ауторитарне власти. Фокус на питање да ли је Србија заслужила последњу ревизију оцене је попут дрвета од којег се не види шума. Шира слика гласи да, уз Фридом хаус и друге организације, и извештаји на које се позива сама Влада бележе дугогдишње назадовање Србије у областима демократије, владавине права и слободе медија.

Шта кажу извори на које се Влада позива?

Један од индекса на који се Влада позива у свом одговору Фридом хаусу јесте Бертелсманов индекс трансформације, који Србију тренутно рангира у категорију “дефектне демократије”.

– У издању Бертелсман фондације (Бертелсманн Стифтунг), независног и непристрасног тхинк тханк-а, Бертелсманов индекс политичке трансформације (БПТ Индеx) анализира и пореди процесе трансформације према демократији широм света – стоји у одговору Владе Србије.

Тачно је да Бертелсманов индекс не сврстава Србију у категорију хибридних режима – она у овом рангирању и не постоји, већ се њен еквивалент зове “изразито дефектна демократија” – али то не мења чињеницу да је Србија 2014. на Бертелсмановом индексу имала оцену 8 од 10, а сада има оцену 7.

Развијене демократије нису укључене у ово рангирање, већ највише оцене имају донедавни недемократски режими који су се успешно демократизовали. Србија, како каже овај индекс, креће се у супротном правцу.
Табела из извештаја Табела из извештаја “Фридом хауса” ФОТО: Принтсцреен

Област у којој је Бертелсманов индекс трансформације забележио један од највећих падова од доласка СНС-а на власт јесте подела власти. Србија је у овој области 2014. имала оцену 8 (од 10), а сада има оцену 5. Овај, како сама Влада каже, независан и непристрасан тинк тенк (истраживачки центар), поприлично директно описује тренутну поделу власти у Србији.

– Стање константно угрожавају намере председника Александра Вучића, који у пракси има више моћи него што му их Устав додељује. Председник има утицај на све друге гране власти и ставља себе у жижу доношења одлука и јавних политика. Ово угрожава систем кочница и равнотежа, институције и владавину права. Такође отвара простор за спори раст ауторитарног режима у Србији – стоји у извештају Бертелсман фондације за Србију 2020. године.

Пад са оцене осам на оцену пет у последњих шест година забележена је у још једној области – слободни и поштени избори.

Описујући председничке изборе 2017. године, Бертелсманов извештај наводи да су међународни посматрачи указали на то да су “притисци на гласаче и запослене у државним структурама били врло присутни, надзорни механизми неефикасни а медијско извештавање неуравнотежено. Поред кандидата владајуће коалиције, било је мало приступа јавним сервисима за кандидате других политичких партија”.

У овом извештају је, од доласка Српске напредне странке на власт, забележен пад и у кажњавању злоупотребе јавне функције, раду демократских институција, посвећености носилаца власти демократији, као и слободи изражавања.

Свеукупно гледано, од 2012. до данас, овај независни и непристрасни истраживачки центар је од 18 области које мере политичку трансформацију Србије ка демократској земљи, забележио напредак у једној (друштвени капитал је са 6 порастао на 7). Назадовање је забележено у 13, а стагнација у четири.

Још један индекс који Влада Србије наводи у свом одговору Фридом хаусу јесте Индекс демократије Истраживачке јединице часописа Ецономист (Ецономист Интеллигенце Унит Демоцрацy Индеx). На овој листи Србија није у категорији хибридних режима, које Економист уврштава у свој индекс, већ у категорији мањкавих демократија.

Међутим, и овде важи исти закључак – уколико се садашњи тренд настави, само је питање времена када ће и Индекс демократије Србију уврстити у хибридне режиме. Тренутно наша земља има оцену 6,41 (од 10), а уколико падне испод 6, уследиће промена категорије. Пре шест година, просечна оцена Србије износила је 6,71. Србија није забележила ниједан напредак од тада.

Извор: Еуропеан Wестерн Балканс, Директно.рс