Човек за кога просечан Србин мисли да прави усисиваче, а зове се Кирби, много је добар човек. И још бољи дипломата. На рану да га привијеш. Поготово ако имаш шуљеве.
Не би он, каже, да држи придике својим домаћинима у Београду, он је познат као добар човек и надасве љубитељ Срба. Ових, што и њега воле и што га заљубљено гледају, тако страсно да те слике сличе на увод у порно филм са елементима садо-мазохизма.
Ех, да ми је историјско знање као колеги Козарском, па да аргументовано оплетем колце по кичми и њему и његовим заљубљеним пајташима. Овако, неук и непоткован, осуђен сам да их вређам из недеље у недељу вођен само интуицијом и здравим разумом, који новопечени еуропејци дефинишу као језик мржње.
На пример, учинило ми се чудно што у Сава центру – где је неки уметнички народ дао све од себе да обележи стоту годишњицу Великог рата, укључујући и видео јављање генијалног Никите Михалкова – нема никог озбиљног (хаха, озбиљног…) из врха државе.
Била је извесна индивидуа Оливер А. за којим се вуче више репова него за оним кучетом коме су деца качила конзерве да тандрчу по калдрми. Њега је послало његово краљичинско височанство Томислав Н, актуелни Председник Без Земље, гле чуда! – баш онај што је у Лијежу обележио “херојски” десетодневни отпор Белгијанаца, а промашио Текериш, где је Шваба први пут попио по крвавој лабрњи.
Тасовцу, јавља ми се, коса се дигла на глави кад је сазнао да постоји нешто сем Београдске и Бечке филхармоније, па још гарнирано српским шовинистичким перформансима где смо ми добри, а они што су нас културно клали – лоши.
Таква замена теза никако не иде уз помирење целе Европе.
Кога, бре, брига више за солунце, Гучево, Мачков камен, ми тренутно отварамо фабрику италијанских гаћа у Суботици, оних гаћа са рупом позади како бисмо могли да се похвалимо да нисмо морали да их скидамо.
Док је пребирао по разном ексклузивном вешу, специјално кројеном за српско тржиште, прајм-министар је поручио двроским новинарима да народ нема шта да се секира, да има ко ће да мисли уместо њих и да је ствар под контролом. Она ствар.
И да је несуђени произвођач усисивача диван човек, врстан дипломата који долази из велике нације и не мора да се бакће са бандом и гологузијом којој лично канцелар мора да набавља гаће. А, та гологузија опет кевће ко куче на ланче, удара премијерову бригу на спрдњу, црева јој крче, а, опет, режи и по’ебава.
Само јој кров вири из бујице, вода јој до грла, а псује ко Влах с коца. Не може се стоком владати, дајте неки бољи народ, као што има овај што прави усисиваче.
Тодоровићу, брате по странци, помагај!
Челе порезник, баш склон црном хумору, имао је обичај да уједе:
– Теби ће поп да носи ковчег, јер ти нико неће доћи на са’рану!
Или:
– Мораћемо попу да набавимо ону пчеларску маску да га брани од винских мушица, јер ће теби на са’рану доћи само пијани!
Ови наши властодршци, дакле, ипак имају неки избор, типујем да ће бити опција број два, јер опијеност тешко пролази, мамурлук је гадна ствар, без обзира на нове, прексиноћ свечано обелодањене економске мере које гарантују само пар гаћа с рупом. И то појединцима.
Шта има везе што српски аутопут више никог не занима ко бабу звиждање, кога брига што сте климоглависањем свима нама поскидали гаће, важно је да сте ви ОСВОЈИЛИ Мајданпек тако што сте мученике из рудника уценили послом од неколико хиљада динара месечно.
Ови ојађени, поштени људи, потомци некадашњих јунака, бар су сигурни да им поп неће носити ковчег.
У Србији се само то гледа. Остало је каљуга. И гаће са рупом.
Пише: Милан Јовановић
Вести
Nek ga Vucic Vodi kuci damu Pravi decu