У случају да се Молдавија одрекне своје независности и прикључи се Румунији, што све време пророкује амерички подржани председник Румуније Басеску, Гагаузија ће прогласити сопствену независност и изјавити приступ интеграцијама с Русијом – изгласали су Гагаузи.
Минијатурни Гагаузи, хришћани измакли исламизацији и приспели у овај простор у своје доба из Добруџе, настањују вином богат архипелаг од четири територијалне енклаве на југу Молдавије. Гагауски референдум одржан је прошлог лета, у време када је Молдавији, као и суседној Украјини, Грузији и Јерменији, из Брисела понуђен споразум о придруживању ЕУ, који би Кишињев требало да потпише овог лета – августа.
Влада Молдавије не признаје референдум, тврди да је противзаконит. Али, шта влада Молдавије мисли, то ни у најмањем не занима Гагаузе, чија је делегација прошле недеље била у Москву, да од Русије тражи „заштиту од молдавских власти”.
Не много далеко од Гагаузије, у полумилионској Придњестровској републици, стациониран је руски „мировни контингент”. Када је Молдавија иступила из Совјетског Савеза, Придњестровље је изјавило независност према Молдавији. Већинско становништво те области, руско, није хтело ван заједнице око Москве. Вођен је рат, Молдавија је поражена, а Руси у чијим су складиштима у Придњестровљу биле највеће залихе ратног материјала совјетске армије за случај сукоба са Западом, задржали су невелику формацију да до политичког решења пази на мир.
„Политичко решење” тешко је досегнути, јер трака територије између Дњестра и Украјине, на мање од сто километара од Одесе, вредна је „некретнина”. И за Русију и за НАТО.
На дан пошто су, прошле седмице (уторак),Гагаузи дошли у Москву по заштиту, руска војска у Придњестровљу почела је „антитерористичку” војну вежбу. „Мировни контингент” је под командом руског Западног војног округа и, гледано са Запада – масовни покрет трупа Русије уз границу према Украјини и вежба одбране базе Руса у Придњестровљу делују као два дела једне целине.
О крајњој замисли Русије могућно је само нагађати, али нико се не би изненадио ако се случај с Кримом у догледно време понови и у Придњестровљу и Одеси. То зависи од, за сада још непостојећег договора Русије и Запада око тога шта ће бити са Украјином. Може ли она опстати, или ће једна с другом ратовати, трагично се раздирати и онда распасти?
Русија има идеју о сазивању уставотворне скупштине земље и покретању точка избора власти од почетка, уз високо овлашћене регионе, по свој прилици гаранте опстанка нација и националних права и, свакако – о војно неутралној Украјини. Али, хоће ли се за сто где би се о томе говорило уопште и доћи, то је данас неизвесно. Москва, Вашингтон и Берлин нису ни близу те фазе.
Дабоме, чим се статусни пермафрост дестабилизује, на површини се почињу указивати скелети претходних конструкција и силом пригушених претензија, током трајања детанта ЕУ – Русија.Политичка клима између Прута и Дњестра погоршава се шоковима који коинцидирају садестабилизацијом Украјине. Аутономаштво Гагауза нахранило се страхом од румунизације Молдавије, процеса започетог одрицањем Молдавије од молдавског, у корист увођења румунског службеног језика.
Идеја САД је да се бивше присилне савезнице Москве, земље источне Европе, наоружају и истуре као армирани бедем према Русији, с Пољском и Румунијом као стубовима. Такве замисли надахнуле су шефа Румуније Басескуа, да све време понавља како ће се „уједињење Молдавије и Румуније догодити много раније него што то многи мисле”. Басеску има осећај да има леђа. На његовој територији су америчке ПРО ракете. Тако, када су Букурешт и Кишињев још потписали и споразум о војној сарадњи, сав проруски део Молдавије је разумео да амерички помогнути Румуни већ крећу према Дњестру. И ето узбуне. Ствар је у томе што се пермафрост-зона протеже дијагоналом према Балкану, и не тиче се само Гагаузије.
