Фармација је, уз индустрију оружја, цигарета и информационе технологије, најпрофитабилнија грана свуда у свету. Али не и у Србији. Једина преостала државна фабрика лекова –„Галеника” – оптерећена је с укупно 190 милиона евра дуга. Уместо да од ње држава живи, она сада мора да јој помаже. Банкама дугује 150 милиона, добављачима 35 и за порезе око пет милиона евра. Истовремено, српска држава (читај: сви ми порески обвезници) гарант је за 85 милиона евра.
Разлог је типично српско поимање државе као партијског забрана. Кад неког партија постави на место директора тај „признаје само суд партије” па, како тврде упућени, има бивших директора који су стекли велики број станова, службеним колима се ишло на Аду на купање, у шопинг за швалерку, радиле су платне картице, а на крају је ваљало намирити и апетите партије. Зато су сада неки директори из „Галенике”, али и веледрогерија, у затворима, фирма у були, а за народ остадоше скупљи страни лекови. Дакле, плаћамо и на мосту и на ћуприји.
– „Галеника” је до пре само осам година покривала својим производима 50 одсто тржишта Србије. А то тржиште вреди око 700 милиона евра годишње. Сада ова државна фабрика покрива количински 20 одсто тржишта, а вредносно свега 10 одсто. И то је један од начина како нас уништавају – кажу Живомир Новаковић, в. д. генералног директора, и професор Рајко Унчанин, заступник државног капитала у „Галеници”.
Србија годишње увози лекове вредне 372 милиона евра, а наше саговорнике посебно боли увоз вредан 59 милиона евра медикамената и санитетског материјала који производе и сами. Има пара за девизе, увоз из 42 земље, па и Бангладеша, а нема за оживљавање фабрике чији су лекови за оболеле јефтинији 3,42 пута него исти страни.
Однос државе према овој „златно коки” којој је подвезала јајнике, па сад само једе и троши, а јаја не носи, јасно је видљив:
Први апсурд је то што су уведене царине на фармацеутске сировине, а готови производи су ослобођени ових дажбина.
Други, за „Галенику” је држава (увек читај: сви ми) издвојила (време министра Млађана Динкића) девет милиона евра за отпремнине радницима, а не за производњу. На један евро од лекова се направе три, па би то били лекови вредни 27 милиона. Само у овој години број радника смањен је с 2.357 на 1.450.
Статус домаћих фирми имају и они који 90 одсто лекова само препакују и „Галеника” која 90 одсто лекова производи па на крају и пакује. Тако једнак третман имају нпр. „Фарма свис” „Алкалоид”, „Крка”…
Спецификум је државна политика цена. Фармацеути, сви листом, подносе захтев за промену цене Министарству трговине, али нема поскупљења ако се с тим не сложи и Министарство здравља. А Министарство здравља, логично, чува своју касу па на захтеве фармацеута за та поскупљења, уместо у прописаном року од три месеца, и по годину и по дана не одговара. Циркулус вициозус.
И обрачунски курс је проблем за све фармацеуте. Држава га држи на 99 динара за евро када је он 114 и 117 динара.
Још једна чињеница је поражавајућа, кажу Унчанин и Новаковић, 2005. и 2006. године „Галеника” је милионе потраживала од Фонда за здравство Србије и све је то отписала, а сада када „Галеници” треба обртни капитал јер ради с 50 одсто капацитета – помоћ је изостала.
Проблем су и марже. Због ниских цена „Галеникиних” лекова и Апотекарске установе их нерадо продају. А да не буде баш много тајни, кажу Новаковић и Унчанин, јасно је зашто лекари преписују медикаменте познатих фармацеутских компанија, иако су скупљи, а нису бољи. Зна чаршија коју личну корист од тога имају лекари, од семинара до разних „донација”. Тако се „линекс” с ценом већом од 400 динара боље продаје него „пробиогал”, чија је цена 200 динара, тврди Новаковић. На штети су и пацијент и домаћа фабрика.
На примедбу да помало звуче анахроно, етатистички и да траже да држава решава проблеме једне фабрике, они тврде да то није тачно.
– Добро је што је сада „Галеника” сврстана међу фирме у реструктурисању, али ми смо то тражили још у мају. Нисмо противници приватизације, али чак и аутомобил пре продаје налицкате, прасе товите, па би и здрава „Галеника” вредела много више него оваква каква је сада. Урађена је процена и фирма вреди око 14 милијарди динара, или око 130 милиона евра. Тачно је да је губитак фабрике 65 милиона евра изнад вредности капитала, али има програм, тржиште, стручњаке. модерне погоне. Свега је било сем памети и поштења. Прво се мора покренути производња, покрити дугови па онда ићи на продају. Није свеједно ни да ли ће се наћи стратешки партнер или ће се појавити неко ко нема везе са фармацијом – каже Рајко Унчанин.
„Галеника” је због свих проблема, али превасходно због лошег вођења које је резултирало масовним хапшењем, имала 2011. године губитак од 120 милиона евра, већ следеће то је сведено на 56 милиона, да би у овој години у првих пет месеци губитак био само 800.000 евра, а онда опет крах. Због недостатака средстава за сировине за девет месеци изгубљено је 19 милиона евра – уместо да се стигне на нулу.
————————————————————-
Који лекови недостају
анлогал
фарин
лосар
лонгацеф
флунирин
мадофар
————————————————————–
Разлике у цени „Галеникиних” и страних медикамената
1. тиворал 152 динара – еутирокс 384 (Мерк)
2. флонивин БС 251 динар – линекс 410 (Крка)
3. пронисон 281,80 динара – преднисон 447,20 (Босналијек)
I SAD SMO PONOSNI 🙁
sve sta su pipnuli upropastili su,kamo srece da je samo galaenika….
Па шта?Као то нисмо знали? И ником-ништа.Ма какву Галенику-целу државу су упропастили или распродали политичари разноразних партија-СВИ СУ ИСТИ,само се имена партија разликују….
Утисак број 1. – Галенику је ”држава” и уништила…
Dacicci Dacicci jebote otac
Blago Slobi ,oci me bole kad ih vidim!