Исламска држава није оригинална идеја и творевина радикалних исламиста из Ирака и Сирије, већ пројекат који је настао током Другог светског рата у политичком програму Муслиманског братства и његовог Омладинског покрета Ел Хидаје. Ово у разговору за „Вести“ објашњава Џевад Галијашевић, експерт за борбу против тероризма и радикалног исламизма, објашњавајући како се прва велика војна операција Исламске државе и масовна ритуална одсецања глава хришћанима нису десила на Блиском истоку у овом веку, већ на планини Озрен, средином деведесетих, током рата у Босни.
У студији „Некажњени злочини Исламске државе и Ал Каиде у БиХ“, Галијашевић ову тезу поткрепљује тврдњом да Исламска држава по свим својим карактеристикама већ увелико постоји на територији Босне.
– У целој Европи не постоји држава, осим БиХ, која толерише мале халифате, исламске државице и вануставни живот у тим насељима. Та екстремистичка насеља су у ствари базе – класичне војне базе и мале Исламске државе. Те базе се налазе са обе стране ентитетске границе, на „линијама разграничења“ и функционишу по строгим исламским правилима. Нека од њих су: Горња Маоча између Сребреника и Тузле, Горња Дубница код Калесије, Босанска Бојна код Бужима, Доња Бочиња између Маглаја и Завидовића, те Ошве између Маглаја и Тешња. Ту су и делови насеља Каменица код Теслића, Сјенина Ријека између Модриче и Добоја, Мехурићи код Травника, Каменица код Теслића, Шерићи Зеница, Подбријежје и Жељезно Поље код Зенице – истиче Галијашевић.
Он додаје и да према оперативним безбедносним подацима на тлу Босне „екстремистичка хоботница“ располаже са више од 5.000 радикалних исламиста.
– Иако су ова лица позната безбедносним агенцијама у БиХ, они су заштићени у сваком смислу, због чега су створили највећи исламистички покрет у Европи, са више до 100.000 припадника, познат под именом Вехабијски покрет. Тачно је да нису сви припадници тог покрета терористи, али сви познати терористи долазе искључиво из тог покрета. Они су потпуно несметано оснивали предузећа и невладине организације, најпре куповали куће и зграде, а после и цела насеља како би тамо настанили фанатизовану армију својих следбеника – наводи Галијашевић.
Овај стручњак истиче да је у Хашком трибуналу, у два предмета, до детаља разјашњена улога радикалног исламизма у Босни, те да су сва документа прослеђена Суду у БиХ како би процесуирао одговорне за ратне злочине током рата, али да се до сада није ништа учинило.
– По налогу Хашког трибунала, сви предмети су достављени под „Категорија А“, значи приоритете у раду Суда БиХ. Хашки тужилац је у више наврата интервенисао како би се започели, али до реализације никада није дошло – истиче Галијашевић.
Одсецања глава
– Ритуална клања су фактички настала у Тешњу, под покровитељством тадашњег шефа полиције Шемсудина Мехмедовића. Али, тек су на Возућком то јест Озренском ратишту 1995. године, под кишобраном некадашњег начелника ЦСБ Зеница, а данас председника Заступничког дома ПС БиХ Шефика Џаферовића, ови злочини су били правило, били масовни како никада и нигде нису. Када Исламска држава данас шокира јавност ритуалним клањима сви ти злочини и даље нису ни близу масовних убијања које је одред Ел Муџахедин починио од 11. септембра до 14. децембра 1995. године – истиче Галијашевић.
Процеси у „фиоци“
Према тврдњи Галијашевића, у складу са утврђеним чињеницама, а по налогу Хашког трибунала требали су се наставити кривични процеси не само против муџахедина који су остали у Босни, већ и њихових наредбодаваца генерала Сакиба Махмуљина, команданта Трећег корпуса Армије БиХ, Шефика Џаферовића, начелника Центра служби безбедности Зеница, Шемсудина Мехмедовића, начелника полиције у Тешњу.
Вести
